Iako je prošlo malo vremena od kada je Crna Gora postala punopravna članica NATO-a, raspoloženje građana najmanje bivše jugoslovenske republike prema toj organizaciji ostalo je isto — većina građana protivi se tom vojnom savezu i članstvu svoje države u njoj.
To pokazuje i najnovije istraživanje crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), prema čijim je rezultatima oko 40 odsto građana Crne Gore protiv članstva u NATO-u. Članstvo Crne Gore u Severnoatlantskoj alijansi, prema istraživanju CEDEM-a, crnogorskom pandanu srpskog CESID-a, podržava oko 38 odsto građana.
Iako je razlika između protivnika i pristalica članstva Crne Gore u NATO-u mali, i iz tog istraživanja proizilazi da se većina građana Crne Gore protivi članstvu svoje države u NATO-u.
Vojni analitičar Miroslav Lazanski sumnja u rezultate tog istraživanja, napominjući da se veći broj građana Crne Gore protivi NATO-u.
„Čak i oni koji su za ulazak u NATO jesu za referendum. Osamdeset odsto građana Crne Gore je za referendum po pitanju ulaska u NATO, a sigurno je 60 do 70 odsto protiv ulaska u NATO. U te njihove zvanične agencijske izveštaje ne verujem“, kaže Lazanski.
Crna Gora tako postaje jedinstven slučaj u istoriji Severnoatlantske alijanse, kao jedina država-članica u kojoj je većina građana protiv članstva u njoj.
Teško je reći kako stoje stvari u drugim državama-članicama NATO-a po pitanju lojalnosti toj organizaciji, dodaje Lazanski, jer nisu poznata istraživanja javnog mnenja.
Istoričar i vojni analitičar Bojan Dimitrijević članice NATO-a deli na dve grupe — na stare članice, iz vremena Hladnog rata, i na nove članice, države koje su u Alijansu primljene posle pada Berlinskog zida.
„Za pretpostaviti je da je u starim članicama NATO-a deo i unutrašnje i spoljne politike i da tu nema dilema o članstvu. U pojedinim drugim državama bilo je tih dilema, pogotovo u procesu pristupanja, ali one su NATO sagledale kao izraz svoje spoljne politike, afirmacije i približavanja EU. Vrlo je teško proceniti da li u njima, osim levih ekstremnih grupa, ima onih koji su protiv NATO-a“, smatra Dimitrijević.
Jedinstvenost Crne Gore u odnosu njenih građana prema NATO-u povlači sa sobom još jedno pitanje — pitanje lojalnosti crnogorske vojske ukoliko eventualno bude uključena u akcije Alijanse.
Vojni potencijal Crne Gore Dimitrijević ocenjuje kao skroman, a prisustvo Crne Gore u vojnim misijama NATO-a kao simbolično. Crna Gora očekuje da iz članstva u NATO-u izvuče političku korist, kaže on.
Mogućnost da lojalnost Crne Gore prema NATO-u bude dovedena u pitanje je minimalna, s obzirom i na minimalni angažman Crne Gore, smatra Dimitrijević.
„Ono što može biti problem u nekoj budućoj komplikaciji bezbednosnih okolnosti u regionu je to da se u Crnoj Gori, kao što je bio slučaj u Makedoniji početkom veka, kompletno promišljanje bezbednosti te države predaje NATO-u. To često može da zavede i da se država nađe u problemu“, ističe Dimitrijević.
Lazanski pitanje lojalnosti crnogorske vojske prema NATO-u smatra smešnim.
„Koje pitanje lojalnosti i koja crnogorska vojska? Kako možete da postavite pitanje lojalnosti u okviru NATO-a za sto ili za deset vojnika? Koliko vojnika Crna Gora može da odvoji za trupe NATO-a? Gde će ih koristiti? Sigurno da čuvaju skladišta ili ček-pointe. Gde ta vojska može operativno da radi? Nigde. Dakle, pitanje lojalnosti crnogorske vojske sa brojnim stanjem kakvo je ono danas je smešno pitanje“, zaključuje Lazanski.
Na kraju, Lazanski se pita neće li se NATO raspasti ukoliko mu crnogorska vojska ne pokaže lojalnost i hoće li NATO uvećati borbenu gotovost uz pomoć Crne Gore i daje samo jedan odgovor: „Smešno“.
