On očekuje da se odmah nakon formiranja srpske vlade organizuje uzajamna poseta dva ministra, njegova Srbiji, a srpskog ministra Vulina Crnoj Gori.
Nedavna izjava potpredsednika Vlade Rusije Dmitrije Rogozina da je ulazak Crne Gore u NATO uperen direktno protiv Srbije, a ne protiv Rusije, u stvari je bila „više poruka Srbiji, nego Crnoj Gori“, rekao je Bošković u intervjuu za Tanjug, neposredno uoči odlaska na sastanak NATO, prvi od kako je Crna Gora postala članica Alijanse.
On ističe da ovakvu izjavu Rusije ne može da opravda, niti da shvati, i da je crnogorsko članstvo u NATO-u od najboljeg interesa za samu Rusiju ako su Rusiji interes mir i stabilnost na Balkanu.
„A ako nisu, onda zaista ne vidim zašto bismo uopšte uzimali u razmatranje njihov interes“, kaže on i dodaje da se nada da će „oni u narednom periodu shvatiti da ovo što smo mi uradili apsolutno nije protiv interesa Rusije i da ćemo ove odnose, koji su sada na najgorem mogućem nivou, podići u narednom periodu“.
Bošković takođe smatra da je „interes Srbije da bude deo Severnoatlantskog saveza“ i da je „put ka Evropskoj uniji značajno olakšan prethodnim učlanjenjem u Severnoatlantski savez“.
„Svedoci smo da u Srbiji ne postoje nedoumice o tome da li su evropske integracije prioritet zemlje. Dakle, i od vlasti i od velikog dela opozicije vidimo da su opredeljeni ka evropskim integracijama, ali smo isto tako svedoci da evropske integracije teško mogu doći bez prethodnih evroatlantskih integracija. To svakako nećete čuti sa bilo koje adrese, a ja bih voleo da me demantuju i da to bude jedan model koji će negde za kasnije biti moguć“, kaže Bošković i dodaje:
„Lekcije iz prošlosti su nas naučile da neutralnost nije baš opcija“.
On dodaje da je ulaskom Crne Gore u Severnoatlantski vojni savez, početkom ovog meseca, stavljena tačka na eventualne teritorijalne pretenzije u regionu na ovu državu.
„Ispunjavanjem ovog spoljnopolitičkog prioriteta smo ostvarili najvitalniji državni interes Crne Gore, a to je da smo obezbedili mir i stabilnost za Crnu Goru, za njene građane. Time doprinosimo miru i stabilnosti regiona i na taj način obezbeđujemo nepromenljivost granica Crne Gore u, nadam se, jednom zaista dugom periodu“, kaže Bošković.
Na pitanje da li je članstvo u NATO-u dovoljna garancija za to u slučaju da dođe do realizacije nekih geopolitičkih interesa, poput projekta „Velike Albanije“, Bošković odgovara:
„Upravo crnogorska integracija u NATO stavlja pečat na sve velikodržavne projekte na Balkanu, koji su uključivali Crnu Goru. Bilo da je reč o velikoalbanskom projektu, velikosrpskom ili bilo kojem drugom projektu“, kaže on i dodaje da je „budućnost u evroatlantskim integracijama, ne samo kad je Crna Gora u pitanju, već i kompletan region Zapadnog Balkana“.
Na pitanje da li bi u nekim delikatnim intervencijama NATO-a, recimo na Kosovu, Crna Gora preispitala svoje učešće i eventualno rekla „ne“, Predrag Bošković nema dilemu:
„U dogovoru sa našim saveznicima bismo svakako, u bilo kojoj varijanti, učestvovali u bilo kojoj akciji koju NATO definiše kao zajednički dogovor svih 29 članica. Bilo da je to Kosovo, bilo da je to neki drugi deo na zemaljskoj kugli, bez obzira na naše unutrašnje političke prilike“, jasan je Bošković.
On dodaje da Crna Gora mora biti „kredibilan partner kako bi očekivali s druge strane, u slučaju napada na Crnu Goru, da i oni nas zaštite u tom slučaju“.
