Kada su niški vatrogasci po pozivu građana došli na mesto požara na ulazu u grad, iznenadili su se. Veliki-požar prijavili su zaposleni na NIS-ovoj pumpi. Odmah su se javili i radnici benzinske stanice sa druge strane auto puta koji su ih izveštavali o pravcu širenja požara. Gorela je strnjika i drugo rastinje na šeststo kvadratnih metara u blizini podzemnog skladišta goriva. Do dolaska vatrogasaca požar je ugašen, a radnici NIS-a dobili su priznanje Vatrogasne stanice „Niš“.
Kako bi dodatno obučila zaposlene za reagovanje u vanrednim situacijama i bezbedan rad, Naftna industrija Srbije u novembru 2014. godine potpisala je Memorandum o saradnji sa Srpsko-ruskim humanitarnim centrom u Nišu. Dogovoreno je stručno usavršavanja zaposlenih i razmena znanja u oblasti protivpožarne bezbednosti.
U NIS-u kažu da je prirodno što je došlo do ove saradnje, s obzirom da oblast kojom se bave, upravljanje naftnom industrijom, nosi velike rizike. Zato u ovoj kompaniji treba da radi čitava armija vatrogasaca — koji to postaju odlukom da se zaposle u NIS-u.
„Prvi nam je cilj da zaštitimo živote i zdravlje zaposlenih, svoju imovinu, ali i okolinu, celu teritoriju na kojoj radimo. Neskromno je da ja to kažem, ali u ovoj oblasti NIS je već lider u regionu. Primerima svetske prakse želimo da budemo vodeća karika koja će u partnerskom odnosu sa nadležnim državnim organima učestvovati u reagovanju i suzbijanju vanrednih situacija“, kaže za Sputnjik Jovica Bojinović, direktor sektora za HSE BLOK PROMET NIS- A.D..
U školama u Srbiji ne postoji obrazovni profil „točilac na benzinskoj stanici“, na pumpama rade ljudi različitih struka, zato je NIS odlučio da ih sam obuči za bezbedan rad, jer materije sa kojima su u dodiru usled pogrešnog rukovanja mogu da ugroze i njih i druge ljude.
Kompanija u Beogradu ima savremeni trenažni centar, potpuno identičan NIS-ovim pumpama. Posle uvodnih obuka, sledi praktičan rad, reagovanje u simuliranim situacijama visokog rizika po ljude i okolinu.
„Prodaja derivata može biti opasna, a kupci s druge strane nisu obučeni da reaguju u vanrednoj situaciji. Zato zaposleni imaju obavezu da i njih prate, da pored toga što im pružaju usluge, brinu o njihovoj bezbednosti, da se ne bi desio bilo kakav neželjeni događaj“, kaže Bojinović za Sputnjik.
Unapređenje znanja realizovano je i kroz zajedničke vatrogasne vežbe koje su održane na NIS-ovom skladištu naftnih derivata u Nišu, koji se nalazi u komšiluku Humanitarnog centra.
Saradnja Centra i NIS-a nastavljena je u Sankt Peterburgu i Moskvi na posebnoj obuci za radnike NIS-a koji su upotpunili znanje iz oblasti zaštite od požara i reagovanje u hemijskim akcedentima, a u planu je i specijalistički trening za radnike na rafinerijskim postrojenjima, kao i za kompanijske vatrogasce.
U svim grupama vatrogasaca-spasilaca koje na obuku u Rusiju šalje Srpsko-ruski humanitarni centar iz Niša su i radnici ove kompanije, objašnjava za Sputnjik direktor Srpsko-ruskog humanitarnog centra Bojan Glamočlija.
Pored pripadnika Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije, u samoj kompaniji radnike NIS-a obučavaju profesionalci koji za to imaju odobrenje MUP-a Srbije i odlično poznaju naftu industriju. Zaposleni na kraju obuke polažu ispit za profesionalnog vatrogasca. Kad svi prođu obuke, NIS će imati stotine vatrogasaca na koje i država može da računa.
Inače, Naftna industrija Srbije odazvala se apelu države tokom poplava, isporučili su u tom trenutku preko potrebnu naftu i naftne derivate.
„Mislimo da se u takvoj situaciji od jedne strateške kompanije to i očekuje, uključili smo spasilačke ekipe na terenu, ali i pružili stručnu pomoć u okviru gradskih i republičkog štaba za reagovanje u vanrednim situacijama. Državi smo u svakom trenutku na raspolaganju na teritoriji cele republike“, kaže Jovica Bojinović.
On dodaje da je NIS protekle zime u saradnji s Vladom Republike Srbije obezbedio gorivo i logističku podršku za naše, ali i mađarske brodove ledolomce, koji su se intervenisali u Srbiji tokom ledenog talasa.
Termin „socijalno odgovorna kompanija“ u Srbiji je postao popularan u poslednjoj deceniji. Tako sebe opisuju mnogi koji smatraju da treba pratiti nove trendove poslovanja i simboličan deo zarade izdvojiti za neku akciju. Ponašati se socijalno odgovorno znači da su akcije firme vođene saznanjem o odgovornosti ne samo prema zaposlenima i klijentima, već celom društvu, ali i životnoj sredini.
Tamo odakle je ovaj termin došao, dobro postavljen sistem reagovanja u vanrednim situacijama najviši je stepen socijalne odgovornosti.
Dodajmo i da obuke NIS-ovih radnika u Rusiji finansira Srpsko-ruski humanitarni centar, koji je otvoren za ovaj vid saradnje i sa drugim kompanijama koje su svesne važnosti obuke za reagovanje u vanrednim situacijama i očuvanja prirode Srbije.
