Ove godine će „Gasprom njeft“, Vlada Srbije i dva miliona građana Srbije podeliti oko 4 milijarde dinara. O tome kako je kompanija uspela da održi profitabilnost i stabilnost poslovanja čak i u današnjim složenim spoljnim uslovima i uopšte, o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti NIS-a razgovarali smo sa Vadimom Jakovljevim.
Na svetskom tržištu nafte situacija i dalje nije jednostavna, cena se „blokirala“ na dosta niskom nivou od 50 dolara — koliko je razumno u takvim okolnostima isplaćivati dividende? Zar ne bi bilo ispravnije stvarati finansijske rezerve?
— „Gasprom njeft“ je ušao u sastav akcionara NIS-a pre osam godina, i svih ovih godina smo radili na tome da se bilo kakve promene tržišne konjunkture ne razmatraju kao faktor destabilizacije poslovanja kompanije. Od 2009. u razvoj NIS-a uloženo je preko 2,5 milijardi evra, a najveći deo tih sredstava usmeren je na uvođenje novih tehnologija u proizvodnji, na modernizaciju prerađivačke industrije, razvoj distributivnih mreža, sve u svemu, na povećanje efikasnosti. Kardinalno restrukturiranje je prošao i sistem upravljanja kompanijom, zato je današnju situaciju NIS dočekao sa poslovnim modelom otpornim na negativne trendove u tržišnim okolnostima, pre svega, na pad cene nafte.
Tako da nivo efikasnosti tehnološkog nivoa na kom se danas nalazi „Naftna industrija Srbije“, omogućava kompaniji da posluje i u mnogo lošijim spoljnim okolnostima.
Okolnostima kakve su bile u periodu krize iz 2008. godine, kada je NIS bio u kritičnoj situaciji?
— Ne bih rekao da su 2008. okolnosti bile složenije nego što su danas. Problemi kompanije su nastali, pre svega, zbog nepostojanja jasne strategije razvoja, jer je poslovanje takvog globalnog holdinga koje se oslanja isključivo na rešavanje trenutnih operativnih zadataka—put u ćorsokak. To se i pokazalo tokom krize 2008. godine. U vreme privatizacije NIS je dugovao skoro milijardu dolara i imao godišnji gubitak od oko pola milijardi evra. Ako se još uzme u obzir pad proizvodnje nafte svake godine, neefikasna prerada, neizgrađena distributivna mreža, onda ne morate biti veliki ekonomski stručnjak da biste predvideli budućnost takve kompanije, a srpska vlada u tom trenutku nije imala sredstva kojima bi prelomila situaciju u kompaniji.
Danas je NIS najveća i najefikasnija kompanija Srbije, koja formira skoro 15 odsto budžeta zemlje i koja se za nekoliko godina transformisala iz nacionalnog igrača, isključivo na tržištu nafte i gasa, u uspešan regionalni energetski holding. I ovo je bilo moguće postići upravo kroz pravilan izbor strategije.
Kako u „Gasprom njeftu“ vide osnovne pravce daljeg razvoja?
— Meni se čini da pitanje formulisano na takav način nije sasvim ispravno, jer NIS ima dva glavna akcionara koja definišu putanju razvoja kompanije. Osim toga, srpsku aktivu ne treba shvatati samo kao jedno od odeljenja „Gasprom njefta“. To je samostalna poslovna struktura, koja posluje u skladu sa postojećim ekonomskim uslovima, fiskalnim i investicionim ambijentom koji je formiran u regionu. I ova situacija se veoma razlikuje od one, u kojoj posluje „Gasprom njeft“ u Rusiji, tako da se ovde radi isključivo o učešću ruskih akcionara NIS-a u rešavanju strateških pitanja.
Sama strategija je „ucrtana“ u biznis plan kompanije, za period od 2017 do 2019. godine, koji predviđa investicije u razvojne projekte NIS-a od preko 100 milijardi dinara, odnosno preko 800 miliona evra. Što se tiče konkretnih pravaca, u preradi su to, naravno, projekti druge faze modernizacije rafinerije. Na primer, u projekat „Duboka prerada“ u narednih nekoliko godina biće uloženo oko 300 miliona evra. Projekat podrazumeva uključivanje u lanac proizvodnje tehnologije odloženog koksovanja u Rafineriji u Pančevu. Dodajte na ovo više od 500 miliona evra već uloženih u modernizaciju fabrike i biće vam očigledne ukupne razmere transformacije. Rezultat je apsolutno evropska linija naftnih derivata, i to ne samo kada je reč o asortimanu, već i o kvalitetu. A kada u narednom periodu bude postignut pokazatelj dubine prerade od 98 odsto, fabrika u Pančevu će stati u red najboljih rafinerija u svetu. Najvažnija stvar jeste da ovi projekti značajno povećavaju efikasnost proizvodnje, što u uslovima krize postaje ključni faktor konkurentnosti.
Uzgred, u tom smislu je takođe veoma indikativan projekat izgradnje sopstvene elektrane nove generacije za potrebe Rafinerije Pančevo, što će omogućiti i smanjiti troškove nabavke energije i povećati pouzdanost snabdevanja električnom energijom. Sve u svemu, kompanija snažno nastavlja da razvija energetski pravac.
Razvijena prodajna mreža NIS-a pod jakim brendovima, koju smo uspeli da izgradimo od 2009. godine, obezbeđuje sigurnu realizaciju naftnih derivata na domaćem tržištu, kao i u inostranstvu. Međutim, kompanija se na tome neće zaustaviti, razvoj prodajne mreže će se nastaviti, širiće se linija brendiranog goriva, ozbiljna pažnja biće posvećena poboljšanju kvaliteta usluga.
Na koji način se planira razvoj „apstrim“ segmenta?
— Imajući u vidu da se Srbija, pa i Balkan u celini, teško mogu uvrstiti u velike svetske centre za proizvodnju nafte, ključ uspeha je u povećanju efikasnosti istraživanja i proizvodnje, kao i u primeni savremenih tehnologija za proizvodnju.
NIS ponekad kritikuju zbog primene metode hidrauličkog frakturiranja na srpskim naftnim poljima …
— Prvo, tehnologija hidrauličkog frakturiranja teško se može svrstati u red novih. U Srbiji se ova tehnologija počela primenjivati još 1976. godine na polju Banatsko Karađorđevo. Od tada, ova tehnologija je u svom razvoju prošla mnogo faza, a ove metode frakturiranja, koje mi primenjujemo danas i u Rusiji i u Srbiji, veoma su tehnološki napredne i pritom, bezbedne metode. Toliko o praznim pričama da je frakturiranje opasno za okolinu. Do sada niko nije predstavio stvarne činjenice koje potvrđuju opasnost od hidrauličkog frakturiranja, a pritom, ova metoda se primenjuje svugde, gde god standardne tehnologije nisu efikasne — na poljima uljnih škriljaca u SAD-u, kod osvajanja aktiva sa složenom geologijom u Rusiji, kod razvoja siromašnih polja u Evropi, uključujući i Balkan.
I ovo je objektivna realnost — u svetu skoro da nema više lake nafte, a da bi se osvajale teško dostupne rezerve, potrebne su nove tehnologije. Reći ću vam i ovo — ukoliko se ne bi primenjivale savremene tehnologije hidrauličkog frakturiranja, trenutni nivo proizvodnje nafte u Srbiji bio bi nekoliko puta manji. Bez savremenih tehnologija nemoguće je proizvoditi naftu. Naravno, uvođenje takvih tehnologija prate i posebne mere bezbednosti.
Koje su to mere?
— Na primer, pre izvođenja operacije hidrauličkog frakturiranja obavezno se ispituje hermetičnost bušotine. Inače, pre realizacije bilo kakvog projekta procenjuje se mogući uticaj na životnu sredinu, što je jasno propisano važećim zakonodavstvom Srbije. Pritom, NIS ne samo da pažljivo kontroliše svoje aktivnosti, nego i ispravlja greške koje su napravljene još pre privatizacije kompanije.
O kakvim greškama je reč?
— Poslednjih nekoliko godina NIS je U Srbiji rekultivisao skoro 120.000 kvadratnih metara zemljišta, koje je bilo zagađeno naftnim derivatima u periodu pre privatizacije, likvidirao skoro 200.000 tona proizvodnog otpada, akumuliranog tokom 30 godina.
Kompanija sada za sobom ne ostavlja takve dokaze svoje delatnosti, u smislu istorijskog zagađenja?
— NIS danas na svim svojim bušotinama primenjuje metod koji nosi naziv „suve lokacije“, zapravo, isključena je potreba da se na lokaciji formiraju spremnici za otpad, a od 2016. godine lokacije na kojima se vrši bušenje pokrivaju posebnim filmom, koji u potpunosti eliminiše mogućnost prolaska otpada u zemljište, a posebno u podzemne vode.
Samo jedan podatak: u periodu od 2010. do 2016. godine kompanija NIS je u ekološke projekte uložila preko 11 milijardi dinara. Čak i po današnjem kursu je to skoro 100 miliona evra. Mislim da je svaki komentar suvišan.
Poboljšanje efikasnosti razvoja nalazišta znači, između ostalog, i ubrzanje procesa proizvodnje nafte? Jer kritičari kompanije govore i o tome, da se nafta iz srpskih nalazišta ubrzano izvlači, da već u narednom periodu može doći do iscrpljivanja zaliha nafte u državi…
— Taj argument je čudan i smešan, jer cilj svake energetske kompanije jeste da obezbedi maksimalnu efikasnost u radu sa naftom i to u celom lancu — od istraživanja, preko proizvodnje, do realizacije. Znači, NIS optužuju da dobro radi, da proizvodi naftu brzo, kvalitetno i jeftino i da, na kraju krajeva, akcionarima obezbeđuje profit, a državi najveći mogući porez. Drugim rečima, bilo bi bolje da se radi „kao nekada“, ostavljajući u zemlji najveći deo nafte? U tom slučaju najlakše bi bilo sasvim obustaviti proizvodnju i nabavljati svu naftu u inostranstvu, trošiti na to budžetska sredstva, a ne zarađivati ih. Međutim, onda treba zaboraviti na energetsku bezbednost Srbije i na razumne cene goriva.
Kritičari govore, pre svega, o metodama proizvodnje koje se ne koriste u svetu i koje „Gasprom njeft“, navodno, ne primenjuje na svojim ruskim aktivama.
— Na srpskim nalazištima, kao i na većini drugih u svetu, pa i na ruskim lokalitetima „Gasprom njefta“, nafta se iz bušotina vadi pomoću električnih potopljenih centrifugalnih pumpi. Upravo pomoću savremenih tehnologija naša kompanija je uspela da u proizvodnju uključi i velike količine resursa koji su praktično već bili otpisani — kakvu bi Srbija imala korist od njih da su ostali zarobljeni u zemlji? Mi se vodimo sasvim jednostavnom logikom: efikasno proizvodeći naftu, mi istovremeno moramo efikasno obnavljati rezerve kroz vršenje geoloških istraživanja. Rukovodeći se upravo tom logikom, NIS je poslednjih nekoliko godina uvećao resursnu bazu kompanije za više od 50 odsto. Drugim rečima, ne treba se plašiti da će „sva nafta biti ispumpana“ — zalihe se ne smanjuju, već povećavaju. Osim toga, sada istraživanja ne vršimo samo u Srbiji, nego u celom regionu — u Mađarskoj, Rumuniji, Bosni i Hercegovini.
Da li je onda je istinita priča da budžet Srbije gubi značajna sredstva zbog povlastica koje su date NIS-u u vezi sa plaćanjem rudne rente?
— Termin „povlastica“ u ovom slučaju nije sasvim korektan. Naime, u vreme privatizacije NIS-a zakonom utvrđena rudna renta iznosila je 3 odsto, a država je produžila pravo plaćanja ove poreske stope za velike investicione projekte kompanije do dostizanja njihove isplativosti. Drugim rečima, ovo nije povlastica data „Gasprom njeftu“, već logična, i po mom mišljenju veoma ispravna politika srpske Vlade, koja je u potpunosti usklađena sa odredbama rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o energetskoj saradnji.
Proizvodnja nafte u Srbiji, imajući u vidu količinu nafte, njen kvalitet i geologiju nalazišta, složen je i skup posao, koji zahteva ozbiljna ulaganja. Bez podrške od strane države, kompanija NIS ne bi bila u mogućnosti da u razvoj projekata investira toliko sredstava koliko je ulagala tokom ovih osam godina, ne bi uspela da preokrene očiglednu tendenciju smanjenja obima proizvodnje i, kao rezultat toga, prihodi u državni budžet nastavila bi da se smanjuju, a zahvaljujući povoljnoj investicionoj klimi NIS ih svake godine povećava. U 2016. u budžet Srbije je uplaćeno 145 milijardi dinara, a u 2008. svega 55 milijardi dinara. Čak i kada korigujete ove iznose, u smislu pada kursa, nacionalne valute u proteklih osam godina, to je 1,2 milijardi evra u odnosu na nekadašnjih 580 miliona evra. Razlika je očigledna i upravo ovo je rezultat globalnog, strateškog poimanja situacije, koje su svojevremeno pokazale vlasti ove zemlje.
Inače, kada se radi o novim ili složenim projektima, ovakvi oblici podrške od strane države su uobičajeni u mnogim zemljama širom sveta. Na primer, u Sjedinjenim Državama rudna renta kao takva uopšte ne postoji. U Rusiji je rudna renta nula procenata za projekte razvoja teško dostupnih rezervi ili za projekte koji se realizuju u udaljenim područjima u teškim klimatskim uslovima.
Uostalom, ne moramo ići tako daleko. Podsetiću vas da je u susednoj Rumuniji, prilikom privatizacije kompanije „Petrom“, Vlada ove zemlje zamrzla rudnu rentu austrijskom OMV-u na 10 godina. Sličan korak je preduzela i Vlada Mađarske, kada je u vreme krize postigla dogovor sa nacionalnom naftnom kompanijom MOL o zamrzavanju rudne rente na 15 godina.
Tako da je ovo uobičajena praksa da država podstiče kompanije kada se radi o složenim uslovima proizvodnje nafte.
Drugim rečima, NIS nije samo poslovni projekat?
— Rad nacionalne energetske kompanije ne može biti samo poslovni projekat u čistom obliku, jer uspešnost tog rada spada u pitanje energetske i ekonomske bezbednosti zemlje. Međutim, ključ uspeha jeste upravo u primeni koncepta poslovnog pristupa, i to najsavremenijeg i najefikasnijeg. To je ono čime se rukovodi „Gasprom njeft“ kada je reč o upravljanju kompanijom NIS, i to je ono što je omogućilo da se u Srbiji stvori jedan od najmoćnijih i najkonkurentnijih energetskih holdinga u Istočnoj Evropi sa diversifikovanom proizvodnjom, bazom resursa koja se razvija i omogućava rast proizvodnje, sa savremenom preradom i prodajom u nekoliko zemalja. Pored toga, NIS — to je 11 hiljada radnih mesta i snažan program socijalnih ulaganja.
Šta je cilj socijalnog ulaganja?
— NIS je strateška aktiva „Gasprom njefta“. U saradnji sa Vladom Srbije imamo velike planove za razvoj kompanije. Došli smo u Srbiju da u njoj ostanemo dugo, a prema zemljama u kojima obavljamo delatnost uvek se odnosimo veoma odgovorno. Zato ulažemo ozbiljna sredstva u razvoj kulturnih i socijalnih projekata — u saradnji sa Emirom Kusturicom svake godine održavamo festival klasične muzike „Boljšoj“, obnovili smo rusko groblje u Beogradu, učestvujemo u stvaranju jedinstvenog mozaika za unutrašnju dekoraciju kupole Hrama Svetog Save. Naveo sam vam samo najveće projekte, zapravo ih ima mnogo više.
Dakle, naravno da NIS nije samo poslovni projekat. To je, bez sumnje, vrlo jasan primer uspešne saradnje dve međusobno veoma bliske zemlje — Rusije i Srbije.
