„SAD žele da ’sahrane‘ projekat, jer započinjanjem prodaje svog tečnog prirodnog gasa zemljama EU, oni se u Evropi suočavaju sa konkurentom u vidu „Gasproma“, rekao je sagovornik agencije.
Juče je zamenik predsednika Evropske komisije Maroš Šefčovič rekao da odbor komesara EU i dalje očekuje da dobije od zemalja EU mandat za pregovore sa Moskvom o osnivanju pravnog osnova na kojem treba da radi „Severni tok 2“.
Projektom se predviđa izgradnja dve linije gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke. Planirano je da se novi gasovod izgradi pored „Severnog toka“.
Za „Severni tok 2“ ne važe sva pravila unutrašnjeg tržišta EU i trećeg energetskog paketa, jer cevovod neće prolaziti preko kopnenog dela EU. Zbog toga Evropska komisija želi da se dogovori sa Rusijom o ključnim principima koji će postati osnova za rad cevovoda.
Među tim principima je transparentnost funkcionisanja gasovoda, nediskriminatorno određivanje tarifa za pumpanje gasa, pristup trećih strana mogućnosti za pumpanje „plavog goriva“, kao i odvajanje aktivnosti za prodaju i transport gasa.
Isto tako, Evropska komisija koja nastoji da uvede budući gasovod pod pravila Evropske unije, odobrila je nacrt mandata za pregovore sa Rusijom. Ovaj mandat treba da odobre zemlje EU.
Američki Senat uveo je prošle nedelje nove sankcije Rusiji. Kao posebna tačka u dokumentu propisana je namera SAD „da se suprotstave izgradnji gasovoda ’Severni tok 2‘“. Nove sankcije izazvale su nezadovoljstvo u EU. Austrijski kancelar i ministar spoljnih poslova Nemačke videli su u ovom nacrtu zakona opasnost za snabdevanje energijom u Evropi, naglašavajući da politički instrumenti ne treba da budu vezani za ekonomske interese.
