Ogroman pritisak se u poslednje vreme stavlja na ruske sportiste, mnoštvo ih je primorano da se odreknu ruske zastave i pojavljuju individualno na takmičenjima.
„Gledajući srpsku zastavu pala mi je na pamet ideja. Zašto se ruski sportisti ne bi predstavljali pod zastavom Srbije, s obzirom da srpska trobojka u velikoj meri podseća na rusku zastavu“, kroz šalu priča bivša olimpijska šampionka u brzom klizanju i poslanica Državne dume Rusije Svetlana Žurova.
Ruku na srce, sve što se dešava u vezi sa ruskim sportistima je usko povezano sa politikom, Rusiju kažnjavaju, a sportiste primoravaju da se takmiče pod neutralnom zastavom. Čim krenu varnice u politici, dupli standardi se prelivaju i na sport, i to je očigledno, objašnjava Žurova u razgovoru za Sputnjik.
„Sećam se, još pre bilo kakvih izveštaja o dopinzima, pre sankcija, još na samom početku, ja sam naslućivala da će ruske sportiste saterati uza zid, te da će ih primorati da se takmiče bez nacionalnih odličja. Čak sam i rekla da će sportiste jednostavno kazniti“, rekla je bivša olimpijska prvakinja.
Kako kaže, Rusija nikada nije govorila da se neće boriti protiv dopinga, štaviše, veoma je aktivno počela da radi sve što se od nje traži, ali stizalo je sve više i više tih zahteva da čovek u jednom trenutku ne zna šta više treba da uradi kako bi zadovoljio kriterijume zapadnih zemalja.
„Naravno da je u tom slučaju potrebno okrenuti se sebi i očuvanju sopstvene tradicije. Naravno da dopingu nije mesto u sportu. Međutim, ta kriza koja se dogodila ostavila je tragove na sve sportiste širom sveta, jer ako se ovo dogodilo sa Rusijom, to znači da se ista stvar može dogoditi i sa bilo kojom drugom zemljom“, ističe Žurova.
Doping se, nastavlja ona, ne koristi samo u Rusiji, ne treba generalizovati. Ni u jednoj zemlji ne postoji slučaj da se doping koristio na nivou države, a tako je i u Rusiji. To su uvek pojedinci koji žele da pobede, sve se radi izuzetno tajno, konkurencija je velika, nemoguće bi to bilo sakriti. To bi bilo moguće u nekim zatvorenim zemljama, čiji sportisti učestvuju isključivo na olimpijskim igrama i to jednom u četiri godine, a ne u zemlji koja preko cele godine organizuje sportska takmičenja i čiji sportisti učestvuju na manifestacijama širom sveta.
Ruska sportistkinja, koja je svoju takmičarsku karijeru započela još 1989. godine, a svoju olimpijsku medalju osvojila 2006. godine, kao majka jednog deteta, nakon povlačenja iz sporta se okrenula politici, priključila se partiji „Jedinstvena Rusija“ i sada je poslanica Državne dume Ruske Federacije.
U Beograd je doputovala kako bi učestvovala na konferenciji „Beogradski strateški dijalog“ na temu „Nova međunarodna realnost — izazovi i perspektive“, koja je okupila veliki broj uglednih diplomata, političara, novinara, kao i stručnjaka iz oblasti međunarodnih odnosa i bezbednosne politike iz Srbije, Evropske unije i Ruske Federacije.
S tim u vezi ona podseća da je Rusija strateški partner Srbije i poručuje da se partneri i prijatelji ne menjaju, Srbija i Rusija su slične po tome, kao i po tome što ne potcenjuju neprijatelje, nego se trude da ih poštuju i opravdaju.
„To što imamo svoje mišljenje ne znači da ne poštujemo Evropu ili Ameriku, da ne cenimo njihove poglede. Mi samo kažemo da nama ne treba nametati jednopolarni svet. I u samoj Evropi ima toliko zemalja sa svojim tradicijama i drukčijim mišljenjima, a političari to ne uzimaju u obzir. Zato je dijalog međupartijski prostor gde mi iznosimo svoje mišljenje.
Međutim, iza svake politike uvek ide ekonomija i standard ljudi može da padne zato što političari pokušavaju da razjedine sve te zemlje. Zato Srbija veoma pametno nastoji da zadrži svog strateškog partnera Rusiju, shvatajući da na nju uvek može da se osloni“, ističe ona.
Samim tim, kaže, to što se dogodilo sa Crnom Gorom, koja se priključila NATO-u, samo potvrđuje da Severnoatlantska alijansa i SAD gaze svoja obećanja data još ranije da se neće širiti ka Istoku.
Kada je reč o odnosima Rusije i Zapada, Žurova navodi da su mnogobrojni političari koji dolaze u posetu Moskvi sličnog mišljenja kao i predstavnici Rusije, a to je da svaka zemlja treba da ima pravo na sopstveno mišljenje, i taj stav ne bi trebalo da utiče na politiku i bezbednost, ali ni na ekonomiju.
Osvrnula se i na pitanje bezbednosti u Evropi, rekavši da je krajnje vreme da se sve zemlje ujedine u borbi protiv terorizma, jer su nas minuli teroristički napadi sve zasenili svojom okrutnošću.
„Čovek prestaje da bude srećan kada se nečeg plaši, a Evropljani, kao jedni od najsrećnijih ljudi, po tom pitanju se menjaju, to je za njih nešto novo i neobično i onemogućava im normalan život“, objašnjava ruska poslanica.
„Zato smo i došli na konferenciju, kako bismo dali signal ljudima da svi ti procesi koji se dešavaju u Evropi ne treba da izazivaju strah ljudi od Rusije ili Srbije. Ne treba se plašiti zemalja koje imaju drugačije mišljenje od zvaničnika u Briselu ili Vašingtonu, već terorizma“, zaključuje Žurova.
