„Najveći problem sa kojim se suočavate jeste povratak stranih boraca, mahom iz Sirije i Iraka, koji su tamo obučeni, možda i radikalizovani. Uz to, tu su i trgovina ljudima, narkoticima, oružjem. Jedino rešenje tih problema je saradnja policije i obaveštajnih službi zemalja Zapadnog Balkana, koja nažalost nije na onom nivou poput onog u evropskim zemljama“, izjavio je zvaničnik NATO za „Blic“.
Što se tiče saradnje Srbije i NATO-a, „Blicu“ je rečeno da je to „kvalitetan partnerski odnos“, te da Alijansa ne vrši nikakav pritisak na Srbiju da postane njena članica.
„Vi to ne želite, i niste mogli da budete jasniji po tom pitanju. Mi to poštujemo i razumemo. NATO mora da se postavi kao faktor koji se pita na Balkanu, jer je od devedesetih godina prošlog veka bilo dosta teških događaja. Zapadni Balkan je od ključne važnosti za NATO, to je jasno. Sarađujemo odlično sa Beogradom, gde imamo kancelariju, ali i sa Makedonijom, koja ima snažnu želju da postane deo Alijanse. Drago mi je da je kriza tamo završena, i u potpunosti podržavamo demokratsku Vladu Makedonije“, rekao je predstavnik NATO-a.
Na pitanje koliki je opseg vojnih vežbi Srbije i NATO-a, „Blicu“ je rečeno da je to „daleko više nego sa Rusijom“.
„Mi sa Srbijom imamo izvanrednu saradnju. Sprovodimo veliki broj vežbi, što srpska javnost nažalost ne zna. Stalno čitamo i slušamo o saradnji sa Rusima, ’Slovenskom bratstvu‘ (vojna vežba)… Da me pogrešno ne razumete, mi se ne mešamo, vi ste neutralni i to je vaše pravo, ali isto tako treba da znate da je prava priča sledeća: Srbija vojno i ekonomski sarađuje daleko više sa NATO-om i EU, nego sa Rusijom.“
Povodom pitanja eventualnog srpskog članstva u Alijansi, koje se vraća u pojedinim domaćim, tako i u stranim medijima, a zbog neosporne saradnje Srbije i NATO-a, zvaničnik kaže:
„Biti neutralan ne znači biti neaktivan. Austrija, Švajcarska, Švedska, sve su to vojno neutralne zemlje, ali posvećene svetskoj stabilnosti i miru. Upravo zbog toga imaju partnersku saradnju sa Alijansom, ali i veze i određene odnose sa Rusijom. Tako je i sa Srbijom, koju smatramo ključnom državom za mir i stabilnost u regionu“, ističe zvaničnik.
Na pitanje o nezaobilaznom statusu Kosova, kao i snagama Kfora u južnoj srpskoj pokrajini, kaže:
„Ne priznaju sve članice NATO-a Kosovo. To je pojedinačno pitanje za svaku od 29 zemalja-članica, ali se svi slažu da Kosovo mora biti bezbedan region koji ne ugrožava mir na Balkanu. Upravo zbog toga što ne postoji uverenje da je to vreme došlo, Kfor je i dalje dole, i to, podsetiću, na inicijativu Saveta bezbednosti UN. Nedavno sam posetio Kosovo, i video da Srbi na severu vole što je Kfor tu, imaju poverenja u njih“, ističe zvaničnik za „Blic“.
Kada je reč o najavi stvaranja vojske Kosova, rečeno je da „NATO nije dao saglasnost za tako nešto, jer uslovi još nisu ispunjeni“, misleći pre svega na ustavnu proceduru i glasanje u parlamentu, gde poverenje takvom potezu treba da daju sve etničke grupe, uključujući i Srbe.
