Istraživanje je obuhvatilo 1.323 studenata sa 38 fakulteta na području grada Beograda, sa ciljem da se sazna na koji način studenti grade svoj stav i koliko su upućeni u svakodnevna politička dešavanja u zemlji i svetu.
Šta studente odvraća od NATO-a i kakav je njihov stav po pitanju članstva Srbije u drugim organizacijama poput EU, pitanja su koja je Nataša Milosavljević u emisiji „Sputnjik intervju“ postavila članovima tima koji je sproveo istraživanje.
Miloš Pavković, apsolvent Fakulteta političkih nauka, kaže da su i sami bili iznenađeni rezultatima i izrazito negativnim stavom studenata prema članstvu Srbije u Severnoatlantskoj alijansi.
„Još je vrlo sveže sećanje na NATO intervenciju 1999. godine. Neki studenti se toga možda ne sećaju, ali su o tome dobro informisani. Ja sam tada imao pet godina i bombardovanje je jedno od prvih sećanja koja imam iz detinjstva. To je za mene bilo jako stresno i ostalo mi je duboko urezano u pamćenje. Takođe, studenti grade svoj stav i na osnovu informacija o intervencijama NATO-a u drugim zemljama i njihovim aktivnostima koje su kod nas i u svetu dosta negativno ocenjene“, kaže Pavković.
Rezultate istraživanja na sličan način tumači i njegova koleginica sa FPN-a Đurđija Mastalo.
„NATO u čitavom stanovništvu ima vrlo negativan odjek, pa tako i među studentima. Međutim, može se reći i da mladi podržavaju stav Republike Srbije o vojnoj neutralnosti i taj pacifistički duh je vrlo pozitivan signal u današnje vreme“, napominje Đurđija.
Ona dodaje da stavovi porodice u velikoj meri utiču na mišljenje koje studenti formiraju i u istraživanju su rangirani na visokom drugom ili trećem mestu.
Kada je reč o članstvu Srbije u EU, Miloš Pavković napominje da više od polovine anketiranih studenata smatra da su u tom smislu veoma dobro informisani. Kako kaže, ukoliko bi se referendum o članstvu u Uniji održao danas, čak 39,7 odsto njih glasalo bi protiv.
„Razlog za takav odnos prema EU možemo tražiti u činjenici da je Srbija dugo, već petnaestak godina, na putu ka EU i studenti, kao i čitavo javno mnjenje, gube nadu u tu priču, jer se stalno pojavljuju neki novi uslovi, a poglavlja se sporo otvaraju i još sporije zatvaraju. Takođe, tu su i problemi sa kojima se suočava EU, pre svega ’bregzit‘ i migrantska kriza, koji takođe dosta negativno utiču na stavove studenata o EU“, objašnjava Pavković.
Prema njegovim rečima, najveća podrška članstvu Srbije u EU je među studentima Medicinskog fakulteta, što se poklapa sa tezom da dosta medicinskih radnika odlazi iz Srbije u zemlje Unije. Sa druge strane, najveći procenat protivnika članstvu u EU je među studentima društveno-humanističkih nauka, dok su studenti Prirodno-matematičkog fakulteta i dalje većinski za članstvo u Uniji.
Rezultati ankete među studentima izazvali su pravu buru u javnosti i nametnuli brojna pitanja, između ostalog i ko zapravo stoji iza ovog istraživanja. Član istraživačkog tima Filip Veljanovski objašnjava da su članovi Centra studenti više fakulteta društveno-humanističkih nauka u Beogradu.
„’Centar za međunarodnu javnu politiku‘ je nevladina i neprofitna organizacija koja za cilj ima da podstiče i unapređuje međunarodnu saradnju u oblastima politike, diplomatije, privrede i kulture. Naš zadatak je da organizujemo projekte poput predavanja, gostovanja, javnih tribina, a odnedavno se bavimo i istraživanjem javnog mnjenja. Na ovom konkretnom istraživanju ’Stavovi studenata Univerziteta u Beogradu o spoljnoj politici Srbije‘ radilo je nas trideset“, objašnjava Veljanovski.
Sagovornici „Sputnjik intervjua“ jednoglasni su u oceni da bi se u slučaju da im se pruži prilika da stručno usavršavanje nastave u inostranstvu, nakon toga svakako vratili u Srbiju i dali svoj doprinos napretku zemlje.