Cilj četiri predloga rezolucije o izbeglicama i migrantima, koja su se našla pred poslanicima Saveta Evrope, prema mišljenju Dušana Prorokovića iz Centra za strateške alternative, jeste buduće negiranje hrišćanskih temelja Starog kontinenta i stvaranje globalnog društva koje neće imati bilo kakvog obzira prema istorijskim temeljima na kojima je nastalo.
Dekonstrukcija svega postojećeg
Migranti doprinose svakodnevnom ekonomskom, društvenom, demografskom i multikulturnom bogatstvu Evrope, piše u nacrtima ovih rezolucija, a onima koji u jednoj zemlji borave više od pet godina, treba dati pravo glasa na lokalnom nivou i olakšati postupak za sticanje državljanstva.
Takođe, u ovim dokumentima piše da migrante treba ohrabrivati da aktivno učestvuju u radu političkih partija, jer će u bliskoj budućnosti svi vidovi migracija biti sve prisutniji, a budući talas će izvesno biti vezan za klimatske promene.
Poslanici u Savetu Evrope reprezentuju svoje stranke, a ne države, napominje Proroković za Sputnjik, pa treba gledati iz kojeg ideološkog miljea dolazi ovaj predlog, a to je ekstremna levica.
Sa pravne tačke gledišta, dodaje on, to se donekle može i braniti, jer ljudi u svim evropskim državama koji imaju najmanje dve godine privremenog boravišta na određenoj adresi, imaju pasivno biračko pravo na lokalnim izborima, dakle, mogu da biraju, ali ne mogu da budu birani.
Što se pak političke dimenzije svega tiče, intencija je jasna, sugeriše Proroković, jer njihova ideologija počiva na takozvanoj dekonstrukciji, na oštroj borbi sa svim istorijskim konstruktima i kategorijama.
Rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nisu obavezujuće za države-članice, objašnjava za Sputnjik Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka, te zbog toga smatra da neposrednih posledica u pogledu primene nema. Njihov cilj je, pojašnjava, da daju političke smernice i stave na agendu određene predloge.
„U ovom slučaju treba sačekati da se vidi konačan tekst predloga. Mislim da rezolucija targetira primarno države-članice EU i Tursku. Srbija nije krajnja destinacija kojoj migranti teže, a u pogledu poštovanja njihovih prava do sad je pokazala bolje rezultate od većine zemalja“, dodaje Krstić.
Politički cilj te inicijative, sugeriše Krstić, jeste da se prevashodno dodatno utiče na vlade država-članica EU koje imaju oštrije stavove prema migrantima i da se pokuša da se obezbedi zajednički evropski odgovor.
„Mnogi će se, u samoj Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a tek u evropskoj javnosti, suprotstaviti ovome. Neoliberalizam, u cvetu svojih stremljenja tamo početkom dve hiljaditih, možda bi i mogao da prođe sa jednom ovakvom inicijativom, ali danas su okolnosti u Evropi sasvim, sasvim drugačije i mnogi će se usprotivi ovom pokušaju“, tvrdi Dušan Proroković.
Tačno je, saglasan je Proroković sa Krstićem, da ovakve rezolucije u okviru SE nisu osmišljene da bi bile pravno obavezujuće, ali sugeriše da ovaj način političkog delovanja upravo služi da bi se neka tema politički legitimizovala.
Ma kakve izbeglice, cilj je zloupotreba masama
„Dakle, vi je uvodite u javni diskurs u svim državama-članicama Saveta Evrope. O tome počinje da se raspravlja i onda negde tamo za 5, 10, 15 godina stiču se uslovi da nešto tako bude i legalizovano. Ovo je pokušaj legitimizacije politike da se migrantima dâ pravo glasa, da oni postanu neka nova izborna snaga u državama-članicama Saveta Evrope“, naglašava Proroković.
Sa tom velikom političkom masom, upozorava Proroković, moguće je manipulisati.
„Ona sigurno neće glasati za tradicionalne demokratsko-hrišćanske partije, već upravo za neoliberalne političke partije i za ekstremnu levicu, tako da to ide na partijski račun ljudi koji su predložili. Oni jako dobro znaju šta rade“, zaključuje Proroković.
