„Ja mislim da je to neosnovan strah i, da preciziramo, ne plaši se Evropa desnice, već vladajuća elita, odnosno ono što trenutno vlada Evropskom unijom“, rekao je politički analitičar Đorđe Vukadinović u emisji „Sputnjik intervju“.
Kako kaže, birokratsko oligarhijske strukture koje vladaju svetom najviše zaziru od autentične desnice i autentične levice, sada možda više od desnice, ali će sutra i od levice. Vukadinović ukazuje da je levica koju su simbolizovali Toni Bler ili Gerhard Šreder, kompromitovala samo ime levice kao što su razni drugi kompromitovali ime desnice.
„U Fracuskoj su Marin le Pen i Žan-Lik Melanšon predstavnici autentičnog desnog i levog pokreta. U prvom krugu su izbacili Melanšona, prošla je Marin le Pen i sad su svi protiv nje kao da je ona neko veliko čudovište i da će ona, ne znam šta, objaviti rat Evropi, uvesti bog te pita šta, lov na veštice, spaljivanje, lomače. A onda će se svi mobilisati, kao u borbi protiv njenog oca pre deset-petnaest godina i tako će s četvrtinom glasova Makron postati predsednik Francuske“, kaže Vukadinović.
Borko Stefanović, lider Levice Srbije, na pitanje da li su se retorika pa i ciljevi levice i desnice približili, kaže da ono što ih spaja jeste svakako jasna i vrlo ubojita kritika birokratizovanog i korumpiranog aparata u Briselu.
„Približili su se u jednom zajedničkom stavu, da je Evropska unija kao konstrukcija koja misli na ovaj način da se razvije, neodrživa. Postoje i značajne razlike. Pre svega levica želi da se primat stavi na EU kao tvrđavu socijalnih prava. Dakle, mi više nemamo evropsku levicu koja je ’ljudsko pravaška‘, to je umrlo. Dakle, živimo u svetu u kojem te tendencije sada neguju stranke socijaldemokratije ili desnog centra zbog toga su oni svi isti“, kaže Stefanović.
On misli da svi žele da urade istu stvar, možda na drugi način i drugim metodama ili sa nekim drugim liderom kao što je Makron u Francuskoj.
„Osveženo i lepše lice — suštinski istog sistema. Mi moramo temeljno, dubinski da promenimo sistem, da ga okrenemo na glavu, da ljudi sačuvaju svoja stečena prava. Dakle, ne treba da se brinu za svoju penzije, za svoje plate, nego treba da se brinu oni koji su u stvari oteli od građana, koji su od država napravili tvorevine koje su u službi krupnog kapitala i imperijalnih ambicija koje se sada sve više projektuju naročito na Balkanu. Mi ovde na Balkanu gledamo film uživo koji pokazuje šta znači imperijalna čizma koja ti dolazi i diktira sve i koja sada već prelazi, čini mi se, sve granice“, kaže Stefanović.
Naši sagovornici su saglasni da je biti desničar nešto prokazano. Kao nekada u Istočnoj Evropi, danas je slično na Zapadu, globalistički mejnstrim svesno proizvodi kvalifikaciju da sve što je problematično biva odmah žigosano kao nasilje i fašizam.
„Marin le Pen nije meni iz oka ispala, ali činjenica je da se distancirala od oca Žan Mari le Pena i da je Nacionalni front sada normalna desno konzervativna stranka. Ona je bila opasnost ne zato što je ugrožavala manjine u Francuskoj, nego je ugrožavala briselsku birokratiju i zalagala se, o gle zločina i neoprostivog greha, za popravljanje odnosa Francuske i EU sa Rusijom. Ja bih rekao da je to crvena linija koja se ne toleriše“, kaže Vukadinović.
Povezujući francuske izbore i Srbiju Stefanović ukazuje da su u Francuskoj stvorene nove snage, da je došlo do čišćenja političke scene i da to u nekom obliku verovatno kroz duže vreme i više poraza i razočaranja čeka i Srbiju.
