Napadi tokom umetničkih dešavanja, književnih večeri i izložbi, ukidanje regionalnih nacionalnih saveta u ukrajinskim provincijama, demonstracije i napadi na gej paradu u Kijevu u nedelju 18. juna…
Na urušenoj ukrajinskoj političkoj sceni, ekstremne ukrajinske ultranacionalističke i desničarske organizacije dobijaju novi sjaj. Kulminacija se desila u maju kada su na silu pokušali da zatvore jedan libanski restoran u Kijevu zbog konobara koji ne govore ukrajinski.
Njihova ambicija je takva da to, očigledno, nije samo jedna od faza u radikalizmu. Ultradesničari, koji su godinama organizovali bučne ulične marševe i proteste, očigledno žele da još više destabilizuju Ukrajinu koja je u trogodišnjem ratu.
Ruski senator Aleksej Puškov je na Tviteru pisanje „Monda“ prokomentarisao u svom stilu.
„’Mond‘ je, konačno, priznao ono što su dugo poricali na Zapadu: neonacisti i ultranacionalisti igraju značajnu ulogu u Ukrajini. Bilo im je potrebno tri godine…“
"Le Monde" nakonec priznala to, čto dolgo otricali na Zapade: neonacistы i ulьtra igraюt zametnuю rolь na Ukraine. Ne prošlo i 3-h let..
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) June 28, 2017
U proleće ove godine članovi Nacionalnog korpusa, novonastale ultradesničarske organizacije, organizovali su blokadu nekoliko ruskih banaka koje posluju u Ukrajini, što je dovelo do toga da Sberbanka najavi prodaju svoje podružnice u Ukrajini.
Ta blokada, koja je dovela do sukoba sa policijom u nekoliko ukrajinskih gradova, ipak se pokazala kao ustupak zvaničnoj vlasti. Sredinom marta filijalama ruskih banaka je predsedničkim ukazom zabranjeno da iz zemlje iznesu profit koji ostvaruju.
To je, prema rečima Oleksandra Alferova, jednog od lidera Nacionalnog korpusa, bila „pobeda protiv državne oligarhije povezane sa Rusijom“. Tokom prošle zime ultradesničari su blokirali železnički saobraćaj između Ukrajine i Donbasa sa parolom „Ne trgovini u krvi“. Iako su vlasti pokušale da im se usprotive, zvanični Kijev je na kraju i to „legalizovao“.
Šta je sledeće?
