Prema navodima Stejt departmenta, vlasti 23 zemlje „ne ispunjavaju minimalne standarde u skladu sa (američkim) zakonom o zaštiti žrtava trgovine robljem i ne preduzimaju korake u tom pravcu“.
Reks Tilerson, je takođe naglasio da „odgovorne države ne mogu da dozvole da se situacija razvija na taj način“.
Ruski mediji navode da bi one zemlje koje se nađu u toj grupi mogle da budu na udaru američkih sankcija, ali podsećaju da u praksi Vašington nikada nije nametao restriktivne mere Moskvi zbog tog izveštaja.
„U Sjedinjenim Državama je 2015. godine formiran Savet za borbu protiv trgovine robljem, a svih 11 članova Saveta imenovao je tadašnji američki predsednik Barak Obama. Savet čine građanski aktivisti, koji se bave procenom situacije u drugim zemljama. To je standardni instrument politike pritiska Sjedinjenih Država. Kinu, na primer, SAD doživljavaju kao glavnog ekonomskog rivala i informacija o trgovini robljem je neka vrsta američkog upozorenja Kini, signal kineskim vlastima da je potrebno da budu fleksibilnije u ekonomskim pregovorima sa Vašingtonom. Izveštaj ima za cilj da diskredituje Kinu i Rusiju, ali nema mnogo veze sa realnom situacijom. Radi se o tome da se na tom spisku nalaze uglavnom zemlje koje SAD doživljavaju kao neprijateljske i one su često objekti spoljnopolitičkog pritiska. Takođe, primetno je da na tom spisku nedostaju, na primer, monarhije Arabijskog poluostrva, gde je situacija sa trgovinom robljem veoma loša“, kaže za Sputnjik politikolog Aleksej Zudin, član ekspertskog saveta Instituta za socijalno-ekonomska i politička istraživanja.
Povodom izveštaja Stejt departmenta oglasio se i zvanični Peking, koji je pozvao Vašington da „ne daje neodgovorne izjave“.
Zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Kine Lu Kan je rekao da pitanje trgovine ljudima nije novo i da svi dobro znaju kakav je odnos kineskih vlasti prema tom pitanju.
On je istakao da je Vlada Kine „nepokolebljiva u borbi protiv trgovine ljudima“ i, kako je rekao, „naši uspesi u tome su očigledni svima“.
Prema njegovim rečima, kineska strana se snažno protivi tome da SAD daju neodgovorne izjave o naporima drugih zemalja u toj sferi, pozivajući se na svoje unutrašnje zakonodavstvo.
Tilerson tvrdi da korejski radnici rade po 20 sati dnevno, ali da za to ne primaju direktno svoju platu. Prema rečima američkog zvaničnika, veći deo plate prinudnih radnika uzimaju vlasti Severne Koreje.
„Na taj način režim u Pjongjangu dobija stotine miliona dolara godišnje“, rekao je američki državni sekretar, predstavljajući u Vašingtonu godišnji izveštaj Stejt departmenta o borbi protiv trgovine robljem u svetu.
Tilerson je takođe naveo da „od 50 do 80 hiljada građana Severne Koreje radi u radnim logorima u inostranstvu, pre svega u Rusiji i Kini“. On je pozvao je sve zemlje, u kojima su građani Severne Koreje na prinudnom radu, da te ljude vrate kućama.
U izveštaju se navodi da Severna Koreja svake godine šalje u Rusiju oko 20.000 svojih građana za rad u različitim sektorima industrije i još oko 30.000 građana, koji zvanično rade u Rusiji, navodno prinudno.
U dokumentu Stejt departmenta piše i da mnogi od radnih migranata „rade u uslovima karakterističnim za slučajeve trgovine ljudima, kao što su oduzimanje ličnih dokumenata, neplaćanje pruženih usluga, fizičko nasilje, nedostatak bezbednosnih mera ili ekstremno loši uslovi života“. U izveštaju se tvrdi i da je Vlada Rusije nedavno produžila bilateralni sporazum sa Severnom Korejom, koji omogućava Koreji da stvara radne logore na teritoriji Rusije.
„Uprkos pouzdanim informacijama o tome da Severnokorejci u Rusiji rade u ropskim uslovima, Vlada Rusije ne izveštava ni o kakvim istragama sprovedenim u vezi sa aktuelnom situacijom“, piše u dokumentu.
Stejt department navodi da je prema sporazumu između Rusije i Severne Koreje, potpisanom u februaru 2016. godine, ruskim vlastima dozvoljeno da proteraju severnokorejske „nelegalne“ migrante sa teritorije Rusije, uključujući čak i one koji imaju izbeglički status, uprkos tome što vlasti Severne Koreje „hapse, zatvaraju, teraju na prinudni rad, muče, a ponekad i kažnjavaju žrtve trgovine ljudima, koji su se vratili u domovinu“.
Takođe, Ministarstvo spoljnih poslova SAD smatra da Moskva ne ulaže dovoljno napora da „preseče“ trgovinu ljudima, pa je Rusiju petu godinu zaredom svrstalo u treću, najnižu kategoriju zemalja koje ne ispunjavaju minimalne zahteve za borbu protiv trgovine robljem, dok se Kina na listi našla prvi put. U toj poslednjoj grupi, osim Rusije i Kine, nalazi se još 21 zemlja, među kojima su Belorusija, Uzbekistan, Severna Koreja, Sirija, Venecuela, Iran, Turkmenistan.
