Koliko našoj zemlji treba „ajtijevaca“ prvenstveno zavisi od toga koliko su kvalitetni, smatra dekan Elektrotehničkog fakulteta Zoran Jovanović.
„Ako su dovoljno kvalitetni, neograničen broj njih može da se zaposli“, kaže on.
Takođe, ističe Jovanović, broj naših IT stručnjaka koji odlaze u inostranstvo nije se bitno promenio u odnosu na protekle godine, možda je čak malo i smanjen, zato što su u Srbiju došle razne firme i povećale plate na tržištu.
„Možemo da kažemo da se povećao procenat ljudi koji ostaju u zemlji. Ako generišemo dovoljno kvalitetne IT stručnjake, onda nema granice, možemo da ih zaposlimo koliko god hoćete. Doći će i strane firme, a naše firme će se probiti u svetu“, rekao je Jovanović.
Međutim, dekan ETF naglašava da je problem u kvalitetu naših IT stručnjaka i podvlači da ako budemo imali suviše njih, a sa nedovoljnim znanjem, onda će biti i nezaposlenih u tom sektoru, a to jeste opasnost koja preti Srbiji.
„Ima dosta tih kurseva, postani IT za ne znam koliko meseci, a postoje i fakulteti za IT veoma niskog nivoa. To je opasnost“, ukazuje Jovanović.
Ove godine ETF prima 620 ljudi sa mogućnošću povećanja kvote, a prijavilo se njih 1.137, dok Fakultet organizacionih nauka, koji takođe ima smer Informacione sisteme i tehnologije, prima 760 studenata, a prijavilo se čak 2.198.
Država daje stipendije za nadarene studente i one sa visokim prosekom, ali kako kaže Jovanović, te stipendije su relativno male i ako se naši IT stipendisti zaposle u inostranstvu, oni lako vrate te pare, te smatra da one ne pomažu mnogo, niti mogu „baš mnogo“ da ih zadrže u zemlji.
IT zanimanje je veoma atraktivno, smatra pomoćnica ministra prosvete Vesna Mandić i kaže da je mobilizacija radne snage i kadrova i stručnjaka u IT oblasti nešto što je vrlo fluentno, te da ne postoje „pravi“ načini da se oni zadrže u zemlji, jer svako ide tamo gde može više da nauči i više da zaradi.
„Nisam sigurna da bi država trebalo da ograničava pojedince“, kaže Mandićeva za Tanjug i dodaje da je „odliv mozgova“ negativan trend ne samo u Srbiji, već da postoji „kompletna globalna mobilnost ljudi“, koja čak ne mora biti fizička.
Posebno zato što, kako objašnjava, IT stručnjaci mogu da rade i od kuće, a za multinacionalne kompanije čak na drugom kontinetu, tako da su globalizacija i primena interneta promenile i oblik radnog mesta i angažovanja i sve više imamo frilensera koji sami nalaze svoje mesto na drugi način.
Ona zato kaže da to definitivno menja sliku tržišta rada i da će se svi prilagođavati tom načinu razmišljanja.
„A da li ćemo biti fizički u Srbiji, a raditi za neku kompaniju napolju ili ići tamo pa se vratiti, to je sve nešto što tržište rada definiše“, zaključila je Mandićeva.
Ona još primećuje da IT kompanije već na drugoj i trećoj godini kroz davanje određenih stipendija studente „nekako mobilišu ka svojim kompanijama“, te usmeravaju njihove studije kroz izbor određenih predmeta i njihovo obrazovanje.
23 studijska programa za 700 novih budžetskih mesta
„Ministarstvo omladine i sporta uglavnom realizuje te stipendije za nadarene učenike i studente koji imaju visok prosek. Ne bih rekla da je to posebno istaknuto za određenu oblast, recimo za IT, ali imajući u vidu akcioni plan Vlade za povećanje broja IT stručnjaka to je tema o kojoj možemo da razmišljamo i već od jeseni da planiramo za sledeću godinu određene mere“, kaže Mandićeva.
Ponavlja da je zaista veliko interesovanje za studijske programe u oblasti IT, te da je država upravo u okviru akcionog plana Vlade uspela ove godine da sa 15 fakulteta ponudi 23 studijska programa za 700 novih budžetskih mesta.
„To je ono što mi možemo i na taj način utičemo da zadovoljimo potrebe tržišta rada. Interesovanje je veliko, na FON-u već ima 2.200 prijavljenih za njihove studijske programe, na ETF-u je tradicionalno isto veliko interesovanje, kao i na matematičkim i inžinjerskim fakultetima, ekonomski fakulteti uvode poslovnu informatiku i već na nekoliko fakulteta imamo nove studijske programe koji su podržani kroz akcioni plan Vlade“, rekla je Mandićeva.
Ipak, ti studijski programi, smatra ona, moraju da se inoviraju, da se kvalitet obrazovanja podigne na viši nivo, a ono će biti kvalitetnije onda kada budu postojale stručne prakse u preduzećima.
Upravo se, podvlači, na tome radi u okviru dualnog obrazovanja, a Ministarstvo će zajedno sa Privrednom komorom Srbije pomoći da se fakulteti i preduzeća bolje povežu, kako bi naši studenti sticali znanja i veštine koje su važne posebno u IT oblasti.
Zašto su ruski programeri najbolji na svetu? Pročitajte u posebnom tekstu.
