Ona je, povodom raspoloženja građana Srbije prema NATO.u, ponovila da žali zbog patnji koje je Alijansa nanela stanovništvu 1999. godine podsetivši da je o tome govorio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Kada je reč o zabrinutosti Amerike zbog izgradnje rusko-srpskog humanitarnog centra, Gotemilerova kaže da je to bilateralno pitanje između Srbije i Rusije, ali upozorava da svaka država koja namerava da pruži diplomatski status civilnoj ustanovi, treba o tome dobro da razmisli.
„Na Beogradu će biti da donese odluke o ovom pitanju — to nije do mene, bilo bi dobro da znamo o čemu se tačno radi“, naglasila je zamenica generalnog sekretara NATO-a.
Ona je napominje da je Rusija ima dugotrajne kulturne i istorijske veze sa ovim delom sveta, a tu su i ekonomske veze, kao i bezbednosne veze Moskve sa Srbijom.
„Ja smatram da ne treba uvek da mislimo o uticaju Rusije ili NATO-a na neku zemlju kao na ’nultu sumu‘ — gde je nemoguće da oba igrača pobede. To je najvažnija stvar. U NATO-u kažemo da države treba da imaju mogućnost da biraju svoje bezbednosne partnere, da izaberu sa kim će sarađivati“, poručila je Gotemilerova.
Govoreći o zabrinutosti generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga zbog predloga za formiranje Vojske Kosova, Gotemilerova je ponovila da je za tako nešto neophodno da se donese amandman na Ustav.
„To je pitanje državne politike, što svakako utiče i na celokupan region. Pa na kraju i na naše sigurnosne snage na Kosovu. Zato mislim da je bilo jako važno za generalnog sekretara Stoltenberga da bude jasan i precizan o tome šta nas brine i bilo nam je drago što je odluka otišla u pravom pravcu“, rekla je Gotemilerova.
Upitana da li misli da politička kriza na Kosovu može da eskalira, ona je rekla da to može uvek da se desi, u bilo kom delu sveta.
„Ja smatram da je za ovaj region važno da, iako postoji duga istorija, ima i napretka u državnim sistemima i vladama u zemljama iz regiona. Zato je ključno primenjivati ’korak po korak‘ pristup problemima, ali naglašavam da je neophodna vladavina prava. Mi ćemo — gde možemo — kroz NATO uvek slati takve poruke“, rekla je Gotemilerova.
Na pitanje da li će Srbija biti više usmerena na saradnju sa NATO-om nakon priključivanja Crne Gore Alijansi, ona je izrazila nadu da će se nastaviti s unapređenjem saradnje, ali je rekla da će na Beogradu biti da donese odluke.
„Predsednik i članovi Vlade će morati da odluče šta ima više smisla za Srbiju. Iz perspektive NATO-a, smatramo da je Srbija dobar partner, ostvarujemo partnerstvo u brojnim oblastima“, rekla je ona.
