Strane su obustavile kontakte za pripremu susreta, nakon što je Senat usvojio nacrt zakona o proširenju sankcija protiv Rusije i nakon što je Kongres SAD predložio da se zemlja povuče iz Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa.
Uprkos tome, zapadne novinske agencije navode da Tramp sa nestrpljenjem očekuje susret sa ruskim liderom na marginama samita „velike dvadesetorke“ u Hamburgu i dodaju da je američki predsednik već naložio da se organizuje susret, obezbedi pristup medijima i sprovedu pripreme neophodnih protokola uobičajenih za takve pregovore, uprkos tome što zvaničnici Stejt departmenta i Saveta nacionalne bezbednosti pozivaju na veću uzdržanost.
Zapadni mediji komentarišu da takva želja Trampa otkriva „duboke protivrečnosti koje postoje unutar administracije“ u pitanjima koja se tiču odnosa prema Moskvi.
Osim toga, zapadni mediji ističu i da „mnogi zvaničnici u administraciji veruju da bi SAD trebalo da održavaju distancu u odnosima sa Rusijom u ovako osetljivom vremenu“ i da bi tim kontaktima trebalo prilaziti sa „velikom obazrivošću“.
Sa druge strane, i Moskva i Vašington su saopštili da pripreme susreta ruskog i američkog predsednika nisu u toku, ali ni Kremlj, ni Bela kuća ne isključuju mogućnost da će do susreta, ipak, doći.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je prošle nedelje da Moskva polazi od toga da će predsednik Putin i predsednik Tramp učestvovati na samitu „dvadesetorke“ u Hamburgu i sa tim u vezi Kremlj ne isključuje mogućnost da će se oni sresti „u ovoj ili onoj formi“ na marginama samita.
Međutim, kamen spoticanja, po svoj prilici, ostaju antiruske sankcije i nuklearno razoružavanje.
Prošle nedelje Rusiju je trebalo da poseti prvi zamenik američkog državnog sekretara Tomas Šenon, koji je trebalo da učestvuje u konsultacijama o predstojećim pregovorima između Putina i Trampa, ali do toga nije došlo. Zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Rjabkov objasnio je da je ruska strana otkazala kontakte sa američkim diplomatama nakon što je Senat usvojio nacrt zakona o proširenju sankcija protiv Rusije. Osim toga, ruski mediji podsećaju da je u međuvremenu postalo poznato i da grupa američkih kongresmena priprema novi napad na rusko-američke odnose, i to u veoma osetljivoj oblasti, kao što je nuklearno razoružavanje.
„Sjedinjene Države povremeno optužuju Rusiju da ona razvija i razmešta rakete, zabranjene Sporazumom o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa, a pri tome ne navode gde su one postavljene i ne objašnjavaju šta je suštinski problem. Više puta su američki političari govorili da je potrebno delimično izaći iz Sporazuma, nekako kazniti Rusiju, tako da ta tema nije nova — nju već tri godine uzastopno razmatraju američke političke elite. Zašto je ova tema ponovo aktuelna sada? Razloga može da bude nekoliko. Prvo, vode se rasprave o budžetu SAD za sledeću godinu i republikanci, koji lobiraju za interese namenske industrije, zainteresovani su da zemlja uloži što više novca u nova testiranja i proizvodnju vojne tehnike, koja nije u skladu sa Sporazumom o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa. Drugo, svedoci smo već tradicionalnog pritiska na Trampovu administraciju, kako bi se sabotirao mogući susret Putina i Trampa na marginama samita G20 i kako bi se sabotirala normalizacija odnosa dve zemlje. Doduše, nemaju svi takav stav. Postoji i mišljenje da je neophodno Sporazum proširiti na Kinu, zato što ta zemlja aktivno razvija raketnu industriju i postaje sve važniji igrač. Međutim, naravno da oni koji lobiraju za povećanje vojnog budžeta imaju svoju logiku“, kaže za Sputnjik Dmitrij Solonikov, direktor Instituta savremenog državnog razvoja.
„Imajući u vidu kako se svet razvija u poslednjih 30 godina, taj dogovor ne bi trebalo raskidati, naprotiv, trebalo bi na sve načine smanjivati tenzije i jačati ga. Najverovatnije Stejt department i Pentagon neće ići na raskid dogovora, jer je upravo on stvorio temelj savremene bezbedne Evrope. Ali to ne znači da Vašington neće nastaviti da kritikuje Rusiju, a spekulacije povodom navodnog kršenja Sporazuma od strane Moskve i dalje će koristiti kao izgovor da bi se Rusija ocrnila. Ovo takođe znači da ne bi trebalo isključiti ni nove sankcije, nova ograničenja i nove pritiske“, dodao je on.
I sami autori sporazuma su protiv izlaska iz njega. Učesnici istorijskog sporazuma, koji su 1987. godine potpisali lideri SSSR-a i SAD, Mihail Gorbačov i Ronald Regan, obavezali su se da ne proizvode, ne testiraju i ne razmeštaju balističke krstareće rakete sa dometom od petsto do hiljadu i od hiljadu do pet i po hiljada kilometara.
Međutim, američki kongresmeni koji predlažu Trampovoj administraciji da napusti Sporazum, uporno optužuju Rusiju da navodno krši odredbe Sporazuma i smatraju da je zbog toga besmisleno da SAD nastavljaju da ga se pridržavaju. Ipak, njihov predlog nije dobio masovnu podršku. U Vašingtonu ima i onih koji strahuju da bi to dovelo do trke u naoružanju i pogoršalo situaciju.
Predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Viktor Ozerov nazvao je predlog Kongresa „pokušajem nastavka antiruske histerije“ i dodao je da Rusija neće „gledati kroz prste“ u slučaju da SAD izađu iz Sporazuma i iskoriste situaciju za jačanje vojnog potencijala u Evropi.
Prema njegovim rečima, ukoliko se dogodi povlačenje iz Sporazuma i to za sobom povuče nagomilavanje naoružanja, novo raspoređivanje raketa u Evropi, Rusija će preduzeti odgovarajuće mere.
On je istakao da je Rusija ispunila sve svoje obaveze za uništavanje raketa srednjeg i kratkog dometa.
„One su uništene sečenjem uz kontrolu američke strane“, dodao je on.
Kako god bilo, odnosi između Rusije i SAD ostali su turbulentni i posle smene vlasti u Vašingtonu. Zbog toga je važno da do susreta Putina i Trampa dođe što pre. Mnogi su već mogući susret dva lidera u Hamburgu nazvali „trenutkom istine“ u rusko-američkim odnosima i pitaju se ima li nade za normalizaciju odnosa dve supersile.
