Njihova žalba će biti spojena sa druge dve parnice u kojima se tvrdi da su predsednikovi poslovni interesi prekršili ustavnu „klauzulu o primanjima“ — odredbu za koju predsednikovi advokati tvrde da je u ovom slučaju preširoko tumačena.
Momenat kada je Donald Tramp položio zakletvu i obećao da će podržati ustav bio je i momenat kada su ga demokrate u Kongresu optužile da ga je prekršio, preneo je Glas Amerike.
„On je flagrantno i otvoreno prekršio klauzulu o primanjima“, rekao je demokratski senator Ričard Blumental.
Ta klauzula daje Kongresu ovlašćenje da odobri uplate iz inostranstva izabranim zvaničnicima, a demokrate smatraju da Tramp nije bio transparentan u tom smislu.
„Ne možemo da se složimo sa onim što ne znamo — ne možemo da se složimo sa nečim što Donald Tramp krije“, kazao je Blumental.
Potencijalni konflikt interesa u odnosu na predsednikove biznise širom sveta jeste povod za ove tri parnice.
Pristup „Sve ili ništa“
Elizabet Vidra iz Centra za poštovanje ustava navodi da ovde nije reč „o pristupu ’sve ili ništa‘ u smislu zadržavanja finansijskih beneficija koje prima“.
„On jednostavno mora da sledi Ustav i da se prvo obrati Kongresu, što nije učinio“, istakla je ona.
Međutim, Tramp se usprotivio na Tviteru, rekavši da njegovi biznis nije u suprotnosti sa predsedničkim položajem.
I advokat koji je podneo tužbu na još jednu parnicu vezanu za „klauzulu o primanjima“ rekao je za Glas Amerike da se ta klauzula ne odnosi na Trampa.
„Poslovati sa nekom stranom zemljom ili stranom kompanijom ne potpada pod ’klauzulu o primanjima‘ i to je verovatno preširoko tumačenje koje tužitelji ne mogu da prevaziđu‘, ističe Set Baret Tilman sa Univerziteta Mejnut.
„Oni pokušavaju da se domognu predsednikovih poreskih prijava. Sledeći korak za njih bi bio opoziv“, kaže Tilman.
Demokratski kongresmen Džeri Nadler navodi da je malo presedana za ovakvu parnicu jer se „prethodni predsednici nisu ni izdaleka usuđivali da testiraju to pitanje“.