„Moskva je pokazala da može da održava zanemarljive snage na visokom tempu operacija u slobodnom, ekspedicijskom formatu, koji minimiziraju ruske gubitke i ekonomske troškove. Moskva najverovatnije koristi svoju intervenciju u Siriji zajedno sa pokušajima da profitira od straha od jačanja DAEŠ-a i pretnji ekstremizma za jačanje svoje uloge na Bliskom istoku“, navodi se u izveštaju.
Američka obaveštajna zajednica takođe smatra da će Moskva modernizaciju odbrambene industrije zemlje nastaviti da smatra svojim prioritetom.
„Kremlj će, očigledno, nastaviti da smatra modernizaciju odbrane glavnim nacionalnim prioritetom, bez obzira na kumulativni efekat niske cene nafte, sankcija i sistemskih problema za privredu. Moskva istražuje široki spektar nuklearnog i asimetričnog potencijala za postizanje kvalitetnog pariteta sa SAD. To će Moskvi dati više opcija za suprotstavljanje američkim snagama“, ističe se u izveštaju.
Taj godišnji izveštaj pod nazivom „Procena globalnih pretnji“ objavljen je 11. maja i pročitan je pred Kongresom SAD.
Nacionalna obaveštajna zajednica SAD objedinjuje u sebi celokupnu američku obaveštajnu zajednicu, a njen direktor je savetnik predsednika, koji rukovodi izvršenjem Programa obaveštajne zajednice. Ta organizacija osnovana je 2002. godine kao jedna od mera za povećanja bezbednosti SAD od terorističkih pretnji. Kao razlog za reorganizaciju obaveštajne zajednice Amerike poslužio je teroristički napad 11. septembra 2001. godine.
