Ona predviđa da distribuirana proizvodnja struje ima značajno veću ulogu, kao i takozvane pametne mreže u pametnim gradovima, a obavezno je i znatno veće korišćenje obnovljivih izvora energije.
Sagovornik „Energije Sputnjika“ prof. dr Dejan Ivezić, vođa ekspertskog tima za izradu Strategije, objašnjava da se sve to ne može desiti preko noći. To je proces koji će trajati naredne dve decenije, ali je važno da se srpska energetika na vreme pripremi, kaže Ivezić.
Pitali smo ga šta zapravo podrazumeva distribuirana proizvodnja struje koja je važna tačka Strategije.
„To znači da na krovu svoje kuće možete da postavite mali panel i da proizvodite stotinu vati ili tri kilovata električne energije i da praktično to predajete elektroenergetskom sistemu, onda kada struju ne koristite za svoje potrebe. Mnogo takvih malih sistema može na neki način da zameni klasičnu elektroenergetiku, koja se bazirala na velikim objektima veličine nekoliko desetina ili stotinu megavata“, kaže Ivezić.
On podseća da je ovaj novi koncept razvoja izuzetno brz i da je neophodno da Srbija uhvati tehnološki korak sa razvijenim zemljama sveta. Iako je u laboratorijskim simulacijama ispitivan pre samo desetak godina, danas takav sistem postoji u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi, napominje gost Sputnjika.
Srbija je tako u nekoj vrsti ćorsokaka, pritiskaju je nevladine organizacije i određeni lobiji, koji insistiraju na tome da se zatvore skoro sve termoelektrane koje struju proizvode od uglja. Ivezić kaže da ova priča nije tako jednostavna i ističe da bi to dovelo u opasnost našu elektroenergetsku bezbednost. Ipak, priznaje da su ovi sistemi neefikasni.
„Imamo jedan deo kapaciteta na ugalj koji je suštinski zastareo. To je kapacitet napravljen još krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina, relativno mali i energetski vrlo neefikasan. Kada govorimo o proizvodnji uglja, vi proizvedete sto tona uglja, a od toga efektivno iskoristite 25, recimo za proizvodnju električne energije, a ostalo je praktično čist gubitak“, kaže prof. dr Dejan Ivezić.
On dodaje da, pored toga što su to kapaciteti koje je vreme pregazilo, treba napomenuti da imaju izuzetno štetan uticaj na životnu okolinu. Struja se u Srbiji proizvodi isključivo iz uglja, fosilnog goriva koje najviše zagađuje životnu sredinu.
„Govorim o emisiji azotovih oksida, sumpor–dioksida, svega što suštinski zagađuje životnu okolinu na nekoliko desetina kilometara od termo blokova. Zato mislim da je politika koja je predložena u Strategiji jako dobar put. To je politika koju sprovodi Elektroprivreda, a koja će u relativno kratkom periodu (5 do 6 godina) dovesti do povlačenja tih neefikasnih, po ekologiju jako loših blokova na ugalj. Na uglju će ostati blokovi na kojima se danas postavljaju sistemi za odsumporavanje i denitifikaciju. Dakle, dovode se u rang blokova kakvi danas rade u Nemačkoj ili Poljskoj. Uloga uglja će se smanjiti u jednom delu, ali će ono što bude ostalo da radi biti na nivou uglja koji radi u Zapadnoj Evropi“, zaključuje sagovornik „Energije Sputnjika“.
Dakle, i pored Strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine, ugalj u srpskoj energetici ostaje, ali ne na nivou od današnjih 75 procenata. Procene su da ona mora biti smanjena na 60 odsto.
Opširnije o Strategiji saznajte u audio izdanju emisije „Energija Sputnjika“ čiji je link na početku teksta.
