Jedan od zadataka je informisanje građana o značaju efikasnog, racionalnog korišćenja energije i ušteda novca koji bi država uložila u druge projekte, objašnjavaju sagovornici emisije „Energija Sputnjika“, čiji je autor Jelica Putniković.
Građanima već godinama to pokušava da objasni kompanija koja upravlja najvećim sistemom daljinskog grejanja u ovom delu Evrope, „Beogradske elektrane“. Građani moraju da shvate da do manjeg računa mogu da dođu samo ako smanje potrošnju štednjom svih vidova energije, gašenjem peći tokom dana, ali i sijalica kada im nisu potrebne, kaže za „Energiju Sputnjika“ pomoćnik direktora Petar Vasiljević.
„Moramo da budemo racionalni kad je struja u pitanju, niko neće izaći iz stana ako ostavi uključenu ringlu ili bez potrebe uključenu sijalicu. Tako moramo da se ponašamo i kada je u pitanju toplotna energija, da budemo maksimalno racionalni. Da pokušamo da potrošnju energije svodimo na ono što nam je najpotrebnije, a da se ostvare uslovi ugodnosti. Na taj način možemo da dođemo i do smanjenja potrošnje energije i manjih računa“, kaže Vasiljević.
Predsednica Foruma Aleksandra Tomić podseća da Srbija mora da radi na energetskoj efikasnosti zbog ulaska u Evropsku uniju, ali i da se ovo telo bavi i obnovljivim izvorima energije. Moramo da prevaziđemo i određene izazove kada je reč o uglju, nafti i naftnim derivatima, tu je i deo koji se odnosi na zaštitu životne sredine, odnosno Poglavlje 27, zato je važno što je Forum aktivan i van granica Evrope, objašnjava Tomićeva.
„Zato nam je jako važna saradnja sa ruskom Dumom. Samo Srbija ima zajedničke parlamentarne komitete sa Ruskom Federacijom, pored još četiri zemlje među kojima je samo Italija evropska. Tu su još Kina, Kazahstan i Belorusija. Prvi komitet smo imali u decembru prošle godine, Aktivni smo i u okviru Svetske organizacije za obnovljive izvore energije“, kaže Tomićeva.
Ona dodaje da je Ministarstvo energetike nedavno potpisalo ugovore sa šesnaest lokalnih samouprava koje su na konkursu dobile novac Evropske unije i Svetske banke za različite projekte koji se odnose na poboljšanje energetske efikasnosti, posebno takozvano oblačenje zgrada.
„Država je shvatila da je to ne samo vid pomoći, već investiranje u nešto što će nam doneti velike benefite, pogotovo kada govorimo o javnim zgradama. Na početku je potrebno uložiti dosta novca, reč je o kapitalnim investicijama, ali ćemo s druge strane dobiti velike uštede“, objašnjava predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku efikasnost.
Kao primer Tomićeva navodi zgrade od javnog značaja koje su dobile energetske pasoše, pa je sada ušteda na njihovom grejanju između 30 i 60 odsto. To su zgrada parlamenta Republike Srbije, Predsedništva i Plata Srbija na Novom Beogradu. Kada je u pitanju ušteda samih građana, Petar Vasiljević kaže da je sve više zahteva za prelazak na naplatu prema utrošku, ali da ona mora biti isplativa i za isporučioce toplotne energije.
„Da bi smo postigli taj cilj, moramo unaprediti energetsku efikasnost kod krajnjeg korisnika, odnosno smanjiti potrošnju. Prosečna potrošnja u Beogradu je 140 kilovat-časova po metru kvadratnom godišnje. Po ugledu na EU, treba da objasnimo potrošačima kolika je potrošnja po kvadratnom metru, jer kad kažemo da je cena 120 dinara, osim što je to mnogo novca, čovek nema predstavu kolika je zapravo potrošnja energije”, objašnjava Vasiljević.
Inače, Srbija je pre dve godine dobila Zakon o racionalnom korišćenju električne energije, po kome svaka lokalna samouprava mora da ima energetskog menadžera koji je na raspolaganju građanima, kojima treba da objasni kako da postignu veću energetsku efikasnost.
