O tome zašto je ugalj osporavani energent i koliki je njegov značaj za energetsku stabilnost Srbije koleginica Jelica Putniković je u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovarala sa profesorom Vladimirom Pavlovićem, predsednikom Komiteta za površinsku eksploataciju uglja Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, i Brankom Jevtićem, direktorom Sektora za razvoj procesa u proizvodnji uglja JP EPS.
Profesor Pavlović smatra da su priče o tome da je ugalj jedan od najvećih zagađivača životne sredine preuveličane. Kako kaže, udeo uglja u svetskim rezervama električne energije je 65 posto, a perspektive proizvodnje električne energije iz uglja su pozitivne.
„Svi zvanični podaci EU govore da će ugalj ostati primarni energent za proizvodnju električne energije, imajući u vidu da je on nezamenjiv zbog svoje prisutnosti od 70 odsto u proizvodnji. Globalno gledano ugalj je pozitivan jer predstavlja prirodnu mineralnu sirovina koja je izuzetno rasprostranjena na planeti, lako je dostupna i najjeftinija je za proizvodnju električne energije“, kaže Pavlović.
Kada je o Srbiji reč, naša zemlja tradicionalno proizvodni električnu energiju iz uglja, kaže Branko Jevtić, direktor Sektora za razvoj procesa u proizvodnji uglja u EPS-u.
„Sa rezervama uglja kojima u ovom trenutku Srbija raspolaže, od 2,82 milijarde tona, na njega sa ovim nivoom proizvodnje struje možemo da računamo narednih 70 godina. Taj nivo proizvodnje je, sa sadašnjim sistemom prenosa i mogućnostima u okruženju, nemoguće nadomestiti uvozom električne energije“, napominje Jevtić.
Srbija je pokazala da može da proizvede potrebne količine uglja, kaže Jevtić, ali napominje da sada moramo ići dalje u ispunjavanju uslova koje u pogledu kvaliteta i zaštite životne sredine propisuje regulativa Evropske unije.
Kako navodi, uvođenjem sistema za upravljanje kvalitetom i pravilnim projektovanjem postrojenja za otklanjanje posledica štetnih gasova, u narednih nekoliko godina imaćemo mogućnost da kontrolišemo kvalitet uglja na celom prostoru basena EPS-a.
Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, profesor Vladimir Pavlović kaže da Srbija sa svojim hidroelektranama ispunjava uslov od 20 procenata proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Međutim, napominje, potrebno je preispitati politiku eksploatacije obnovljive energije iz vetra i sunca.
„Politika oslanja na izvore kao što su vetar i sunce je vrlo labava, jer naša zemlja ima slabe kapacitete za tako nešto, pa ne možemo ni u jednoj varijanti, koliko god da povećavamo te kapacitete, da nadomestimo ozbiljnu proizvodnju električne energije iz uglja ili hidroenergije“, ističe Pavlović.
