Potresne slike londonske višespratnice pretvorene u buktinju sa ljudima zarobljenim u njoj i broj od 30 stradalih koji, izvesno je, nije konačan, uznemirili su ovih dana ceo svet. Dodatno su izazvali strah onih koji žive u zgradama sličnim zlosrećnom Grenfel soliteru u Kensingtonu, inače elitnom kraju britanske prestonice. —
Kakva je situacija sa višespratnicama u Srbiji i da li njihovi stanovnici imaju razloga za brigu? Pogotovo što je reč o poprilično dotrajalim zgradama.
Po oceni načelnika Uprave za preventivnu zaštitu Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, Ivana Zareva, Republika Srbija ima dosta dobre propise koji se uglavnom poštuju i dosta kvalitetnu gradnju, tako da do sada nije bilo većih problema sa požarima u visokim zgradama.
Zarev za Sputnjik objašnjava da se u Srbiji pod pojmom „visoki objekti“ podrazumevaju oni čiji poslednji sprat za boravak ljudi prelazi visinu od 30 metara u odnosu na okolni teren.
Visoke zgrade su svrstane u tri kategorije: stambene, poslovne i javne objekte. Zarev napominje da je, prema odredbama Zakona o zaštiti od požara, vlasnik, odnosno korisnik objekta dužan da sprovodi sve mere zaštite od požara.
Nadzor sprovođenja tih mera u poslovnim i javnim objektima obavljaju inspektori MUP-a, a kod stambenih zgrada komunalna inspekcija. MUP u njima postupa samo po prijavi građana i one su se, kako kaže, u dosadašnjim slučajevima obično odnosile na zakrčenje evakuacionih puteva, nefunkcionisanje hidrantne mreže ili protivpožarnih aparata.
„Prema informacijama koje mi imamo, situacija je zadovoljavajuća“, konstatovao je načelnik.
Srbija ima nešto više od 30 visokih zgrada, što stambenih, što poslovnih, od kojih su preko sto metara visoki Poslovni centar Ušće, koji je sa 141 metrom i najviši, Beograđanka i Zapadna i Istočna kapija Beograda. Osim Beograda, visoke zgrade imaju i Niš, Novi Sad, Požarevac, Užice, Priboj, Smederevo. Sve zgrade su izgrađene u drugoj polovini prošlog veka, a najstarija među njima, Palata Albanija, još 1940. godine.
U nekoliko najpoznatiji javnih objekata svakako spadaju Avalski toranj i pilon Mosta na Adi.
Činjenica je da je na tim objektima bilo malo požara, uglavnom u stanovima nekoliko solitera u Beogradu i Nišu, koji su odmah ugašeni bez većih posledica. Najteži se dogodio početkom ove godine, kada je u beogradskom soliteru na Banjici stradala jedna osoba. I sve to, kaže Zarev, ide u prilog oceni da su objekti građeni u skladu sa tehničkim propisima, ali i da se mere za zaštitu od požara uglavnom poštuju.
On je napomenuo da je pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara, koji je donet 1984. godine, inoviran 2011. i 2015.
„I sada radimo na izmenama koje se tiču onog što je najosetljivije, a to je takozvano utopljavanje zgrada i primena novih savremenih materijala koji moraju da imaju određene protivpožarne karakteristike“, ističe Zarev.
A upravo materijali za utopljavanje i ulepšavanje su, prema prvim nezvaničnim ocenama, bili krivci što se za kratko vreme soliter u Londonu pretvorio u buktinju od koje je ostalo zgarište. To je i bio razlog za veliki bes stanara koji su se spasili, zbog čega su provalili u zgradu opštine Kensington, gde je na kraju došla i britanska premijerka Tereza Mej. Kako je susret sa opštinarima i stanarima izgorelog solitera prošao najbolje, govori podatak da je Mejova otišla u žurbi, pod jakom policijskom pratnjom.
I Zarev smatra da su u Londonu, tokom rekonstrukcije zgrade koja je urađena prošle godine, verovatno upotrebljeni gorivi materijali za utopljavanje, odnosno ulepšavanje te zgrade.
Kod nas se, navodi Zarev, nadzor za sprovođenje mera zaštite od požara sprovodi tako što je neophodno da se dobije saglasnost na investiciono-tehničku dokumentaciju, gde se predviđaju sve neophodne mere zaštite od požara po važećim tehničkim propisima i standardima. Po završetku objekata vrši se njegov tehnički prijem, posle koga se stambeni objekti daju na upotrebu investitoru i on je dužan da sprovodi sve mere zaštite od požara, što kontrolišu inspekcijske službe. Za stambene objekte komunalne, za poslovne i javne, inspektori MUP-a.
On napominje i da je odgovornost i na izvođačima radova, da li je zgrada urađena u skladu sa projektom. Od njih se traži i atestna dokumentacija za materijale koji su ugrađeni, tako da se rizik od požara svodi na minimum.
Na pitanje da li se radi i na edukaciji stanara visokih zgrada o postupanju u slučaju požara, Zarev napominje da su oni koji žive u soliterima na teritoriji cele Srbije u obavezi da svake pete godine učestvuju u vežbi sa vatrogasno-spasilačkim jedinicama. To je, kako kaže, definisano pravilnikom o tehničkim normativima zaštite visokih objekata od požara. Na taj način stanari dobijaju uputstva kako da postupe u slučaju požara, šta treba da urade, šta smeju, šta ne smeju.
Poslednja vežba održana je pre tri godine i do sada nije bilo nekih većih problema u visokim zgradama u Srbiji, ističe načelnik u Sektoru za vanredne situacije.
On, ipak, upozorava da se nikada ne može tvrditi da do požara neće doći.
„Umnogome zavisi od ljudskog faktora, od naše tehničke kulture, koliko vodimo računa posebno o upotrebi električnih aparata, o ispravnosti instalacija. Nikada ne možete da predvidite šta će neko da unese u stan od zapaljivih materijala, ili da li će ostaviti uključen, šporet, neispravan bojler, frižider… što bi moglo da dovede do požara pa i katastrofe kakva se desila u Londonu“, kaže Zarev za Sputnjik