U prelepom ambijentu vile „Erba“ na jezeru Komo, gde je kompanija „Cepter“ upriličila proslavu povodom 30 godina postojanja, Sputnjik je razgovarao sa Enrikom Derflingerom, najpoznatijim italijanskim kuvarom, četiri puta nominovanim za nagradu najboljeg kuvara sveta.
„Ovo je moje rodno mesto, uvek mu se iznova vraćam. Trenutno sam angažovan s druge strane jezera u luksuznom hotelu sa sedam zvezdica. Velika mi je čast da ponovo kuvam za gospodina i gospođu Cepter i njihove saradnike. Poznajem porodicu Cepter dugi niz godina, partneri smo. Oni proizvode najbolje posuđe, koje često koristim. Povodom jubileja firme, kuvam svoj poznati rižoto koji sam spremao kraljici Engleske, a zahvaljujući njemu sam dobio nagrade za najboljeg kuvara Italije, Evrope i sveta“, rekao je Derflinger za Sputnjik.
Počeli ste da gradite ozbiljnu međunarodnu karijeru kada ste bili veoma mladi. Šta Vas je privuklo kulinarstvu?
— Počeo sam da se interesujem za kuvanje sa 14 godina, kada smo živeli u mestu preko puta jezera. Moja majka je odličan kuvar, držala je malu tratoriju, tako da sam ja išao u školu ovde u Belađu, na jezeru. Onda sam počeo da putujem svuda po svetu, radio sam u mnogo restorana. Vremenom sam napredovao i imao tu sreću da kuvam brojnim poznatim ličnostima, političarima, glumcima, biznismenima…
Vi ste prvi i jedini Italijan koji je bio zaposlen kao lični kuvar britanske kraljevske porodice. Kakva sećanja nosite iz tog perioda?
— To su bile tri fantastične godine. Za taj period me vežu prelepe uspomene. Bila je velika čast raditi za njih. Svi su izuzetno dobri ljudi, putovao sam sa njima širom sveta. To je definitivno jedan od najboljih perioda u mom životu.
Posle toga ste postali zvanični kuvar u Beloj kući tokom mandata Džordža Buša. Šta je Buš najviše voleo da jede?
— Posao u Vašingtonu je bio jedno potpuno novo iskustvo za mene. Sve je bilo drugačije u odnosu na London. Buš je voleo da jede mnogo mesa, a njega smo nabavljali sa farmi iz Teksasa. Pečenja i stekovi su mu bili omiljeni.
Takođe, imali ste priliku da kuvate za bivšeg predsednika SSSR-a Mihaila Gorbačova.
— Spremao sam mu svoj rižoto u Londonu, kada se sastao sa predsednikom Reganom prvi put nakon završetka Hladnog rata. U to vreme Regan je bio predsednik, a Buš zamenik predsednika. Toj večeri su prisustvovali i kraljevi i premijeri.
Ko je više probirljiv kad je reč o hrani? Rusi ili Amerikanci?
— Možda najviše Englezi…
Kuvali ste na ceremonijama otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu i Londonu. Koje poznate ličnosti ste upoznali tamo?
— Skoro sve. U Londonu su bile delegacije sto zemalja sveta. Svi kraljevi i kraljice. Bilo je drugačije nego u Kini.
Pripremali ste hranu i na dva samita, G8 i G20. Koji svetski političar najviše voli italijansku kuhinju?
— To je dobro pitanje. Možda Putin! On zna mnogo o italijanskoj kuhinji. Prijatelj je sa Berluskonijem, koji ima vilu ovde na jezeru. Putin mu je dolazio u posetu nekoliko puta.
Da li ste ga upoznali?
— Da, videli smo se nekoliko puta. Dva-tri puta u Moskvi i dva puta u Italiji.
Vi ste prijatelj sa holivudskim zvezdama kao što su Bred Pit, Džordž Kluni, Leonardo Dikaprio. Kakve su najveće svetske zvezde privatno? Da li vode računa o ishrani?
— Radio sam za sve njih. Iznenadili biste se kada biste znali koliko su oni normalni i jednostavni ljudi. Kuvao sam im nekoliko puta na gala večerama koje su priređivali širom sveta. Tom Kruz je poslednji koga sam upoznao. Došao je na otvaranje mog poslednjeg restorana na Tajvanu.
Da li volite da kuvate sebi? Koje Vam je omiljeno jelo?
— Volim da jedem jednostavnu, laganu, a ukusnu hranu. Naravno, preferiram italijansku i evropsku kuhinju. Ne volim komplikovana jela. Svakako bez mnogo sastojaka i bez mnogo „zabune“ u tanjiru. Sreća je da ovde u Italiji imamo izuzetno kvalitetne proizvode, pa je lako napraviti dobro jelo.
