Za Srbe je to neka logika tamnog vilajeta, i što se tiče samog glasanja i kad je reč o učešću u prištinskim institucijama. Mi i kad učestvujemo kajemo se, i kad ne učestvujemo — dobijamo po prstima i kajemo se, ocenjuje u emisiji „Sputnjik intervju“ novinar sa Kosmeta Živojin Rakočević. On konstatuje da formiranje vlade i ne zavisi od nas i našeg kapaciteta, koji je „prilično desetkovan“ getoiziranom sudbinom Srba.
Milivoje Mihajlović, direktor Radio Beograda, ističe da Srbi nisu ušli u izborni proces da bi učestvovali u priznanju nezavisnosti Kosova niti da bi bili „ikebana u vlasti“, nego da se izbore za svoj bolji položaj.
„Mogu da zamislim da budu u koaliciji i sa Haradinajem, jer su neki Srbi nekad bili u koaliciji u Haradinajevoj vladi, i tada je došlo do nekog pomaka što se tiče srpskog položaja. Mnogo je bolje da imate nekog ministra u vladi koji može da pozove druge ministre, da pozove međunarodne faktore, nego da ste izolovani i da uvek budete krivci. Mogu da ih zamislim i u koaliciji sa Aljbinom Kurtijem. Za mene to znači sa kim god da uđu da će biti važan faktor u toj vlasti“, kaže Mihajlović.
Naš sagovornik napominje da bi za kosovske Srbe najbolje bilo da budu jezičak na vagi, da mogu da utiču ko će da vlada na Kosovu i samim tim dobiju ozbiljan koalicioni, pa i ucenjivački kapacitet.
Rakočević ne smatra da će Srbi posle ovih izbora biti jezičak na prištinskoj klackalici, ističući da je taj mozaik vrlo složen i da se sastoji od sitnih detalja, „a đavo se krije u detaljima“.
„S druge strane, mi se stalno suočavamo sa kapacitetom da se izigraju sva koaliciona obećanja koja smo imali u prošlom periodu. U prošlom sazivu nije došlo do ozbiljnijeg pomaka, a Srbi su makar teorijski mogli da obore vladu Ise Mustafe, ali se to nije dogodilo. A nije se dogodilo ni da dobijemo ZSO“, konstatuje Rakočević i dodaje da se na KiM „žive paralelni svetovi“ u kojima Srbi pokušavaju da se izbore za naznake normalnog institucionalnog života.
Na pitanje šta će se desiti ako vladu formiraju Samoopredeljenje i DSK, Mihajlović ocenjuje da problemi neće biti ništa manji nego sa Haradinajem.
Kako kaže, predstoji jedan mučan period nevidljive trgovine među albanskim strankama, od čega zavisi i pozicija Srba.
„Koliko će kapaciteti Srba moći da promene stvar? Neće moći mnogo, sem u slučaju da u trenutku kad budu potpisivali koalicioni sporazum kažu: ući ćemo sa vama u vladu, ali morate da uradite to i to. To je jedan par rukavica. Drugi par je oslonac na Beograd. Lista ’Srpska‘ je svaku odluku donosila u saradnji sa Beogradom. Važno je ako imate maticu, ako imate političku snagu. Situacija u svetu se lagano menja. Beograd nije više partija, vraća prijatelje, jača Rusija, jačaju naši saveznici u svetu. Treba izdržati“, poručuje Mihajlović.
Što se tiče odnosa „ratne koalicije“, on smatra da su i Haradinaj i Tači ljudi kojima je trasiran put za Hag.
„To mora da završi u Hagu. To su ljudi koji su počinili zločine. U njihovim zonama odgovornosti su ubijani ljudi, Srbi, Albanci, bilo je silovanja, paljenja kuća, pa kako da ne završe u Hagu. Neka pravda mora da ih stigne, oni ne spavaju mirno. S druge strane, imamo Samoopredeljenje koje ima ekstremne izjave, gde Kurti govori da je za ’veliku Albaniju‘, da treba proterati međunarodne trupe, ali sa njim kad sednete da razgovarate — znate na čemu ste. Ne mislim da bi s njim bilo lakše ali biste znali na čemu ste. Ja mislim da dolazi vreme Samoopredeljenja“, navodi Mihajlović.
Rakočević ukazuje i na uticaj koji će na formiranje vlade imati strani ambasadori u Prištini, pre svega američki.
„U narednom periodu možemo očekivati da Amerikanci presudno utiču da se situaciju. S druge strane, moramo znati da su Tači, Haradinaj i Limaj najposlušniji saveznici kad su Amerikanci u pitanju. Ovu koaliciju oko Ise Mustafe oni smatraju reliktima komunizma, dok se sa Kurtijem ne zna, to tek treba da se definiše. U proteklim periodu pokušali su da pacifikuju Samoopredeljenje tako što su uključili Iljira Dedu, ali ga je Kurtijev pokret potrošio“, kaže on.
Kad je reč o ulozi EU, Mihajlović smatra da se „Brisel već godinama ponaša kao da je pod sedativima kad je Kosovo u pitanju“. Ali, dodaje on, Tačiju nije pametno što ponovo hoće da uključi Amerikance u dijalog Beograda i Prištine.
„Amerikanci su shvatili da su na Balkanu Albanci poluga kojom mogu da ostvaruju nekakve ciljeve. Međutim, imamo albanske apetite koji se sve češće čuju povodom ideje etničke Albanije. To je problematično i za neke novoprimljene zemlje u NATO, Crnu Goru, to je problematično za Grčku, Makedoniju. Iako ih za Srbiju i nije toliko briga, problem je i za Srbiju, a ona je najjača na Balkanu. Albanci su polako postali roba koja je potrošna i u očima Amerikanaca. Mislim da je izlaz iz tog kosovskog tamnog vilajeta sledeći: ekstremisti koji su okrvavili ruke treba da se sklone. Najlakši način je Hag“, ponavlja Mihajlović.
Rakočević, s druge strane, očekuje da će u Hagu završiti neka srednja struktura komandanata OVK. „Suština je da vas Hagu isporuči Tači, Haradinaj, Limaj, oni su to već sve prošli, oni znaju šta treba uraditi sa svedocima, oni znaju da je to žrtva koju će oni namiriti njihovim porodicama na različite načine“, navodi on.
Mihajlovića zabrinjava i činjenica da oštra predizborna retorika — kao kad Haradinaj kaže da će proterati sve, Tači da će napraviti vojsku i ako treba osvojiti sever, a Kurti poručuje da će vratiti hidžab u škole — kad prođu izbori ostane kod ljudi koji je usvoje, i onda uzimaju kamen i gađaju nečiji automobil.
„Kad Tači kaže nije problem ’Velika Albanija‘ nego ruska baza u Nišu i ruski ’migovi‘. Čak nije problem ni kad on to kaže, problem je kad neko u Briselu ili Vašingtonu kaže — da, to je tako. Mi onda imamo bazu koja gasi požare, imamo ’migove‘ koji tek treba da stignu, a već sad imamo kao problem u najavi. Mi ćemo da se ’branimo‘, objašnjavamo, a oni će da idu dalje. Ta vrsta spinovanja koristi samo ostanku te garniture na vlasti. Oni misle da će novim ekscesima unedogled da odugovlače početak rada Specijalnog suda. Sećate se barikada na severu Kosova. Tada je bila priča izveštaj Dika Martija. Tači je dobio savet od britanskih spin doktora koji su i tada bili prvaci sveta, a i sada su važni da ne može drugačije da skrene pažnju javnosti sa izveštaja Dika Martija ukoliko ne napravi neki incident na severu. Poslao je specijalce, imali smo sedam meseci barikade na severu“, objašnjava Mihajlović.
Na pitanje o budućnosti dijaloga Živojin Rakočević ocenjuje da je dijalog odavno mrtav i da nema rezultata.
„Ne može ih ni biti jer imate ZSO, koja je nešto oko čega bi trebalo da počne osnova tog dijaloga, ali tu ne vidim da postoji nekakva mogućnost. S druge strane, sve će zavisiti od toga kako će se kanalisati ovaj kontrolisani nedemokratski haos na Kosovu. I ono što nismo rekli jeste da je ova vlada neka vrsta haške vlade. Najlakše će ovi saborci predavati svoje saborce. Međutim, i Evropa je u problemu. Da se ne bi dodatno radikalizovali Kurtijevi glasači, Evropa će morati da otvori neki ventil, da otvori granice“, kaže Rakočević i dodaje da su to ipak kratkoročna rešenja.
Upitan treba li reći da nema nastavka dijaloga ako nema ZSO, Mihajlović ističe da to ne treba da kažemo mi, nego Evropa.
„Naš posao je da nastavimo dijalog. Pametni ljudi razgovaraju pre sukoba, ovi drugi posle sukoba. Mi smo tu negde između. Srbija ima snage da održava opstanak Srba na KiM, ima načina da ostane u igri. Ostalo je do velikih sila. Mi smo područje gde će velike sile uvek da se sudaraju, omiljeno područje za njihove igranke. Naš posao je da se ponašamo tako da sačuvamo supstancu na Kosovu, da dođemo do situacije kada ćemo morati da raspravljamo o nekim drugim pitanjima koji ovu hašku vladu najviše bole, a to je: ako Kurti dođe na premijersko mesto, njima je overena karta u jednom pravcu za Hag. Ako oni ostanu na vlasti, neko će drugi morati tamo da ih otera, neko iz njihovih redova. U svakom slučaju, Zapad je sve svesniji (a Istok odavno) da sve god ima ekstremista u procesu odlučivanja, nema mnogo sreće na tom području, a na Kosovu ima mnogo ekstremista na vlasti“, zaključuje Mihajlović.
