Odluku administrativnog odbora Skupštine Crne Gore o ukidanju imuniteta poslaniku Demokratskog fronta Nebojši Medojeviću analitičar Aleksandar Pavić naziva montiranim procesom jer je u toj državi jedino bitno da se održi na vlasti ekipa koja je nasilno i nelegitimno uvela Crnu Goru u NATO.
Trodecenijska crnogorska vlast, prema mišljenju tamošnjeg novinara Matije Nikolića, procesima protiv lidera DF-a Andrije Mandića, Milana Kneževića i Nebojše Medojevića samo povezuje čitavu istoriju toliko dugih obračunavanja sa političkim neistomišljenicima instrumentalizacijom i zloupotrebom sudstva.
Najgore u svemu tome je, naglašava Nikolić, što je tamošnjim vlastodršcima sve to davalo rezultat i polazilo im je za rukom da na neki način otupe oštricu opozicije.
Dugačak spisak koji je urodio plodom
„Prvo političko zatvaranje desilo se početkom devedesetih, kad je poslanik Srpske radikalne strane Aćim Višnjić nazvao Đukanovića lopovom, ali je u ćeliji ostavio cipele koje će, kako je rekao, poslužiti samom Milu“, podseća Matija Nikolić za Sputnjik.
Naredni politički progon koji pominje Nikolić desio se posle rascepa u DPS-u 1996/97, odnosno predsedničkih izbora između Mila Đukanovića i Momira Bulatovića. Tada je uhapšen jedan od najbližih saradnika Momira Bulatovića Emilo Labudović, koji je inače bio jedna od najistaknutijih ličnosti na tim demonstracijama koje su održavane zbog krađe na tim izborima.
„Milo je razbio te demonstracije policije, a čak se govorilo i o mogućnosti građanskog rata jer je vojska bila na strani naroda. Labudović je optužen da je pucao na jednog od policajaca koji je lažno svedočio“, napominje Nikolić.
Indikativno je, inače, dodaje on, da su ljudi uvek bili osuđivani i presuđivani zbog nečega drugog, a ne zbog onog što se čini da je u tom trenutku bilo aktuelno.
Naredni slučaj je grupa iz Beograda koja je uhapšena i optužena za diverziju 1998. da ih je navodno poslao tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević kako bi srušio Đukanovića, ali je, kako svedoči Nikolić, sve to imalo političku konotaciju.
„I onda jednu čitavu deceniju ne možemo reći da je bilo tih političkih procesa. Negde 2010, 2011 počinje afera sa Svetozarom Marovićem, čovekom koji je ideološki profilisao DPS. Marović je u kolumnama na indirektan način optuživao Đukanovića da je inspirator njegovog hapšenja“.
U „Aferi Marović“ uhapšen je i njegov brat, ali i gradonačelnici Budve, Bara, Nikšića, Berana. Svi su pripadali DPS-u, a ta suđenja su, ukazuje Nikolić, kasnije poslužila sadašnjem premijeru Dušku Markoviću da govori: ’Ako hapsimo svoje, možemo onda i neke druge‘“, ukazuje Nikolić.
„Imate Orhana Šahmanovića, koji je bio predsednik Opštine Plav i prekršajno je kažnjen zbog zloupotrebe položaja, odnosno zbog pronevere 11.000 evra. Interesantno je da je Šahmanović bio u Čečeniji i sreo se sa Ramzanom Kadirovom, koga je vlast kasnije stavila na crnu listu ljudi iz Ruske Federacije koji ne mogu da dođu u Crnu Goru“, navodi i ovakav primer Nikolić.
Osuđivan je i mitropolit Amfilohije, suđeno je i doktoru Momčilu Vuksanoviću, predsedniku Srpskog nacionalnog saveta, zbog obnavljanja spomenika junacima Mojkovačke bitke, a najnoviji primer koji navodi Nikolić jeste kazna antinato aktivisti Marku Milačiću.
Zapad poslušnicima „uši ne zavrće“
„Moramo istaći da nije bilo dovoljne osude iz sveta takvog ponašanja sudskih vlasti u Crnoj Gori. Ono što odlično ilustruje čitavu stvar jeste jučerašnja izjava jednog od poslanika DPS-a, člana administrativnog odbora koji je rekao: ’Pa evo, skinuli smo imunitet kako bi otpočelo suđenje i kako bi Nebojša Medojević mogao da dokaže da je nevin‘“, zaključuje Nikolić.
Crnogorska vlast za sve navedeno ima zeleno svetlo od NATO-a i glavnih zapadnih država, konstatuje Aleksandar Pavić i smatra da kao takvi mogu bukvalno da postupaju kao što je Pol Pot postupao u Kambodži, Zapad apsolutno neće biti briga za to.
„Bitno je samo da ostane vladajuća garnitura koja je spremna da diže ruke kad god to Brisel, London, Vašington ili Berlin zahtevaju. Dupli standardi su praktično institucionalizovani što se Zapada tiče. Taj cinizam zapadne politike koji vlada od kraja Hladnog rata u stvari je destabilizovao ceo međunarodni poredak“, kategoričan je Pavić.
Međunarodnih i etičkih standarda na koje čovek može da računa nema, nego je sve prema Pavićevom mišljenju instrumentalizovano u pravcu širenja moći glavnih zapadnih država i globalističkog establišmenta koji stoji iza svega.
„Ovo što se sad dešava u Crnoj Gori samo je logičan nastavak onoga što je započeto još 1991, 1992. u Jugoslaviji kad su potpireni plamenovi građanskog rata i podstaknute najekstremnije i najradikalnije grupe“, ističe Pavić.
