Političar je pripremio odgovarajući nacrt zakona, čiji je cilj „unapređivanje demokratije i borba protiv korupcije“ u toj latinoameričkoj državi.
Ako dokument bude odobren, u roku od 180 dana od trenutka stupanja zakona na snagu, Stejt department će morati da sprovede sopstvenu istragu.
U dokumentu je navedeno da državni sekretar u saradnji s obaveštajnim službama ima obavezu da Kongresu SAD predstavi izveštaj s detaljnim opisom razmera saradnje vlada Rusije i Venecuele.
Izveštaj će pripremati 17 vladinih agencija kojima rukovodi direktor Nacionalne obaveštajne službe SAD Džejms Kleper.
Nema šta da se krije
Direktor Centra za stratešku konjunkturu Ivan Konovalov naveo je da je istragu koju želi da pokrene Engel moguće sprovesti bez specijalnih službi, prikupljanjem informacija iz otvorenih izvora.
Prema javno dostupnim podacima, Rusija i Venecuela zaista su sarađivale u oblasti naoružanja i energetike još u vreme vladavine Uga Čaveza (2002 – 2013). Zemlja je 2009. godine dobila od Moskve kredit od 2,2 milijardi dolara odmah nakon priznavanja Abhazije i Južne Osetije.
Zemlju je 2011. godine posetio tadašnji vicepremijer Rusije Igor Sečin. Tada je potpisan sporazum o odobravanju kredita od četiri milijarde dolara Karakasu, uključujući kupovinu oružja i razvoj naftnog sektora.
Posle Čavezove smrti, međutim, saradnja u vojnoj sferi je obustavljena. Prema informacijama Stokholmskog instituta za istraživanje svetskih problema, novih ugovora Moskve i Karakasa u vojnoj sferi nije bilo već dve godine. Naoružanje Venecueli sada isporučuje Kina.
Ivan Konovalov je naglasio da ekonomija Venecuele direktno zavisi od cena nafte, tako da Karakas u ovom trenutku, usled krize, nije u mogućnosti da kupuje oružje od Rusije.
Moskva i Karakas sada pregovaraju o restrukturiranju duga Venecuele od oko milijardu dolara. Prošlog meseca zamenik direktora Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Rusije Anatolij Pinčuk izjavio je da je Rusija okončala sve velike ugovore o isporuci naoružanja Venecueli.
Zaštita od „Rosnjefta“
Posebna tačka u nacrtu zakona jesu rizici u vezi s ruskom kompanijom „Rosnjeft“ koja, prema mišljenju autora inicijative, može da uspostavi kontrolu nad nizom objekata američke energetske infrastrukture.
„Predsednik mora da preduzme sve neophodne poteze kako ne bi dopustio da najvažniji objekti energetske infrastrukture SAD potpadnu pod kontrolu kompanije ’Rosnjeft‘“, navedeno je u dokumentu.
„Rosnjeft“ je s venecuelanskom državnom naftnom kompanijom PDVSA prošle godine zaključio ugovor prema kojem je ruskoj kompaniji pripalo 49,9 odsto hipotekarnih prava „Citgoa“ — kćerke-kompanije PDVSA. Akcije „Citgoa“ pripadaju SAD, uključujući tri fabrike za preradu nafte.
„Mogućnost da kompanija ’Rosnjeft‘, koja je pod kontrolom ruske vlade, uspostavi kontrolu nad objektima energetske infrastrukture SAD, i to u momentu kada su na snazi sankcione mere, ocenjuje se kao značajna pretna za nacionalnu i energetsku bezbednost SAD“, navedeno je u nacrtu zakona.
Igor Sečin, sada prvi čovek „Rosnjefta“, naveo je ranije da kompanija ne namerava da preuzima upravu nad američkim „Citgo petroleumom“.
Ruski pravni ekspert Vladimir Šalajev naveo je da paket akcija „Citgoa“ koji pripada „Rosnjeftu“ nije kontrolni.
„Zbog toga ’Rosnjeft‘ nema direktne poluge da utiče na kompaniju. Ipak, čak i da ima kontrolni paket akcija, reč je o ekonomskim odnosima s kompanijom koja se nalazi u Venecueli. Čak i da ’Rosnjeft‘ preuzme kontrolu nad tri naftno-prerađivačke fabrike, to joj neće omogućiti da utiče na američko tržište, pa samim tim nema veze s neposrednom bezbednošću SAD“, uveren je stručnjak.
Prema rečima Šalajeva, ovaj nacrt zakona podseća na „novi preterani strah SAD usled napetih odnosa dveju zemalja, kada se svaki mogući povod koristi za uzajamno sumnjičenje“.
Inicijator ovog nacrta zakona aktivno poziva da se provere kontakti američkog predsednika Donalda Trampa s Rusijom i poznat je po agresivnoj retorici na račun Moskve.
