Ramuš Haradinaj će morati da proguta sve teške reči koje je izgovorio protiv Srba i Srbije ukoliko bude želeo premijersko mesto. Ovo je, u neku ruku, epilog vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, jer svi putevi i svi mogući scenariji albanskih kalkulacija do premijerske fotelje vode preko Srba, a to znači i preko Beograda. Pobeda Srpske liste dokazala je ne samo da je Srbija i te kako prisutna na Kosmetu, nego i da su Srbi nezaobilazan faktor u formiranju bilo koje vlade na Kosovu.
Iako još nisu stigli konačni rezultati izbora, činjenica je da je najviše glasova dobila koalicija okupljena oko Ramuša Haradinaja. Isto tako, sa 36 odsto, koliko trenutno njegova koalicija ima, Haradinaj nema 51 poslanika, a toliko mu je potrebno da bi postao premijer. Haradinaj može verovatno da računa na podršku Turaka i Bošnjaka kao manjinskih grupa, ali kad bi se i to desilo, bio bi „ispod crte“. I da ga podrže poslanici „Samoopredeljenja”, ne bi došao do famozne brojke 51, bez deset srpskih poslanika.
Dakle, ako Haradinaj bude hteo premijersku poziciju, moraće da se odrekne svega što je izrekao u kampanji: da nema ZSO, pregovora sa Beogradom, da će Albanci sa juga Srbije dobiti albanske pasoše i posebno da povuče pretnje koje je slao još iz apsane u Francuskoj — da neće biti nijednog Srbina na Kosovu ako bude izručen Srbiji, po čijoj poternici za ratne zločine je i zadržan u francuskom zatvoru.
U suštini, u najmanju ruku, Haradinaj Srbima duguje izvinjenje…
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka veruje da je konačni rasplet izbora na Kosovu vrlo neizvestan i napominje da su Srbi u nezavidnom položaju, i to iz više razloga.
„Za Srbe je nezavidna pozicija da učestvuju u Vladi u Prištini, a i da sede u poslaničkim klupama sa predstavnicima albanskih partija, koji su u toku predizborne kampanje bili isključivi u izjavama o Srbima i nastavku dijaloga. Srpska zajednica i njeni predstavnici su u teškoj poziciji jer moraju da pregovaraju sa ljudima koji su pred srpskim organima optuženi za najteže zločine. Sa druge strane, ako ne budu sarađivali, međunarodna zajednica će ih optužiti da su remetilački faktor, i da sprečavaju funkcionisanje sistema na Kosovu“, napominje naš sagovornik.
Haradinaj očito, sudeći po pisanju zapadnih medija da je „Kosovo izabralo čoveka koga terete za ratne zločine“, nije rešenje po volji Zapada, pa je utoliko izvesnije da će „premijerska fotelja“ ostati samo pusti san.
S druge strane, najava Hašima Tačija da će se dijalog sa Beogradom podići na viši, „predsednički“ nivo, u neku ruku ide u korist Beogradu, jer će odluke donete u Briselu morati da budu verifikovane u kosovskom parlamentu, što znači da bi Haradinaj, ako bude predsednik Vlade, morao da „igra kako Tači svira“. Deset Srba u parlamentu, ipak su garant da Kosovo neće moći da sprovede nijednu odluku štetnu po srpsku zajednicu.
Međutim, kako Surlić zaključuje, Haradinaja izvesno čeka dug put, jer ne samo da mora da se osloni na Srbe ako hoće da postane premijer, nego će morati i da kalkuliše sa albanskim strankama iz drugog bloka, koje su takođe imale kandidate za premijera.
