Iako božanskog porekla, japanski car je samo simbol jedinstva nacije i vrhovni poglavar vladajuće religije i osoba bez pojedinih građanskih prava. I sa tako malo obaveza, taj „bog“ se umorio od ovdašnjeg sveta i želi u penziju.
Prvi put za 200 godina imperator Zemlje izlazećeg sunca napustiće tron za života. Parlament Japana usvojio je zakon po kojem će monarh dobiti pravo da se odrekne prestola i preda tron nasledniku. Molbu za dobrovoljnu abdikaciju imperator Akihito je podneo 2016. godine zbog starosti i zdravlja. Nakon njegovog povlačenja, naslediće ga sin, princ Naruhito.
Problem sa carevim odlaskom u penziju je sećanje na izuzetke iz srednjeg veka kad su se imperatori odricali prestola, odlazili u manastir, predavali vlast svom nasledniku i vladali iz senke. Postoji strah da Akihito može da postane potencijalno oružje u političkoj borbi kada napusti presto, jer tada postaje običan čovek, koji ima veliki autoritet u narodu i svetu, sa pravom da iznosi svoje mišljenja.
Tokom vladavine novog imperatora očekuju se dalje promene pravila nasleđivanja. Zbog deficita muških članova carske porodice, japanska monarhija će morati da ukine pravilo nasleđivanja po muškoj liniji i dozvoli brakove članova kraljevske porodice sa „običnim“ ljudima. Pretendent na titulu prve carice Japana je ćerka naslednika prestola — princeza Ajko.
Osvetli svet i vladaj mačem
Treba reći da je aktuelna carica Mikoto iz običnog sveta — kćerka je bogatog mlinara. Međutim, taj brak je odobrio Savet. Drugi problem je udaja po ženskoj liniji. Kada se princeze udaju za ljude iz nižeg staleža, one gube titulu princeze. To zna i najstarija unuka cara Akihita, 25-godišnja Mako, koja se verila za advokata Keiđa Komura, kog je upoznala na studijama.
Prema predanju, boginja Amaterasu, glavno božanstvo šintoizma, dala je svom unuku Ho No Ninigiju kada se spustio na zemlju bronzano ogledalo, ogrlicu od jaspisa i mač sa natpisom: „Osvetli svet tako jarko, kao ovo ogledalo, vladaj svetom magičnim razmahom ovih dragulja i ovim božanskim mačem pokoravaj one koji te ne budu slušali“. Ta tri predmeta su do danas atributi carske vlasti u Japanu.
Potomak Ho No Ninigija Džimu stupio je na presto 12. februara 660. godine pre Hrista kao prvi japanski car. Naravno, to je legenda. Istorijski, dinastija japanskih careva seže do 4. veka naše ere, i to je najstarija dinastija na svetu.
Vekovima Japanci nisu videli nijednog cara. Smatralo se da car „luči“ takvu blagodat da se od nje može oslepiti i zato ga kriju. Čak i njegovi najbliži dvorani pričali su sa njim kroz zavesu, govoreći tiho kako bi samo jedan činovnik mogao da čuje razgovor, a on je potom i objavljivao volju cara. Tek se nakon kapitulacije 1945. godine dogodilo da se jedan japanski vladar obratio narodu.
„Bog“ koji nema pravo na svoje JA
Amerikanci su doneli pametnu odluku da nakon okupacije Japana ne diraju carsku porodicu, već da uz njenu pomoć uspostave kontrolu nad Zemljom izlazećeg sunca. Nijednom članu carske porodice nije bilo suđeno za ratne zločine, a sam car Hirohito je ostao na prestolu. U zamenu, car se odrekao božanskog porekla i stvarne vlasti. On je postao simbol države i jedinstva nacije, bez mešanja u državnu politiku. Tog dana kad su Japanci čuli obraćanje svog cara, u kojem on kaže da nije bog, mnogi njegovi podanici su izvršili samoubistvo, ne želeći da prihvate takvu odluku.
Međutim, japanski istraživači šintoizma smatraju da bukvalni tekst deklaracije ne krši osnove šintoizma i da je imperator i dalje bogočovek. Aktuelni imperator Akihito tokom ceremonije stupanja na presto prošao je religiozni obred imperatorskog dvora: osamio se u tajnom hramu, gde je delio postelju sa boginjom sunca Amaterasu, pramajkom japanske carske porodice, čime je postao bogočovek.
Car je novim ustavom Japana iz 1947. godine dobio još nekoliko ograničenja: ne može da se ženi kime hoće, da poseduje imovinu, da izražava političke stavove, da učestvuje na izborima. Imperator u Japanu je simbol, kao što su to u drugim državama zastava, grb i himna. Carska porodica već 150 godina živi u dvorcu Kojdo, u samom centru Tokija, ima godišnji budžet, ali za sve svoje troškove mora da polaže račune.
