Članovi komisije sastaće se još jednom u Rimu, 12. i 13. jula, kada će sumirati dosadašnji rad. Usaglašeni zaključci, ako ih bude bilo, poslužiće papi Franji u donošenju odluke o proglašenju Alojzija Stepinca za sveca.
Očekuje se da će predstavnici SPC tom prilikom zatražiti da razgovori o Stepincu budu nastavljeni, pre svega jer našim istraživačima i dalje nisu otvorena vrata vatikanskog arhiva, uprkos obećanju pape Franje da će to biti omogućeno.
Naši istoričari su, između ostalog, zatražili uvid u prepisku pape Pija Dvanaestog i Stepinca za vreme NDH.
Takođe, značajna su i pisma koja je u Vatikan slao papski izaslanik Markone.
Upućeni tvrde da je bez ovih dokumenta veoma teško steći pravu sliku o ulozi kardinala Stepinca u ustaškim zločinima u NDH.
Na sastanku u Podgorici, održanom u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja, članovi komisije su razgovarali na temu „Nadbiskup i kardinal Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960“.
Iako je najavljeno da će ovaj susret biti jedan od najmirnijih, za predstavnike Hrvatske biskupske konferencije ovaj deo Stepinčevog života veoma je važan jer na njemu grade priču o navodnom mučeništvu ovog nadbiskupa, koji je 1946. osuđen na 16 godina zatvora i prisilnog rada, kao i na gubitak građanskih prava, piše „Politika“.