Republika Makedonija će, po svoj prilici, biti primljena u NATO do proleća 2018. godine i to pod imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJMR ili na engleskom FYROM), pod kojim se ta zemlja već vodi u UN i drugim organizacijama i međunarodnim institucijama. Prema rečima makedonskog premijera, on je spreman da zemlja stupi u Savez pod tim nazivom, kako bi ubrzao integracije republike u EU.
Poznati makedonski novinar Milenko Nedelkovski za Sputnjik kaže da takozvano rešenje koje predlaže Zaev nije ništa novo u vezi sa priključenjem Makedonije u NATO.
„To je nešto slično, ako ne i identično onome što se dešavalo 2008. godine na samitu Severnoatlantske alijanse u Bukureštu, kada je bio onaj poznati slogan ’U jato, u NATO‘. U tom jatu trebalo je da se nađu Albanija, Hrvatska i Makedonija, ali od toga nije bilo ništa jer Makedonija nije ušla u Savez, a bivši američki predsednik Džordž Buš je u potpunosti izgubio kredibilitet. Dakle, i tada je postojala ta ideja, da se u NATO uđe pod privremenom referencom, znači ne pod imenom već pod referencom iz UN, a da se nakon toga produže pregovori, pa šta bude dalje. Makedonska strana će reći da je to privremena referenca, Grci će reći da je to ime, i to će tako ići u nedogled. Sada Zoran Zaev koristi istu formulaciju“, objašnjava Nedelkovski.
Kako kaže, u pitanju su finese kada je reč o imenu pod kojim će Republika Makedonija biti primljena u Alijansu.
„Da li će to biti engleska skraćenica FYROM, pa ćemo mi biti ’fajromjani‘ ili će to biti pun naziv ’Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija‘, što Grci ne žele zbog pominjanja reči Makedonija, zapravo i nije neki veliki problem. Veći problem je to što verujem da je ovo samo početak i da će biti jako puno popuštanja u odnosu na sve nacionalne interese Makedonije i prema Albancima, i prema Bugarima, i prema Grcima, toliko da država za nekoliko godina može da bude promenjena do neprepoznatljivosti. Ali to je situacija u kojoj živimo, jer smo, nažalost, dobili takvog premijera, na silu“, napominje Nedelkovski.
Makedonija nije primljena u NATO 2009. godine u paketu sa Hrvatskom i Albanijom zbog spora oko imena sa Grčkom. Ovog puta, kaže Nedelkovski, Grci će se povinovati generalnoj politici jer rade ono što im kaže Berlin, kojem duguju sav novac, i Vašington, gde se nalazi glavni lobi.
„Mislim da se više NATO-u žuri da na svom predstojećem jesenjem skupu izvede neku modifikaciju, neki prevremeni prijem ili uslovni prijem Makedonije, izmisliće već nešto. Pa oni su izmisli frazu ’premijer u najavi‘ kako bi pozvali Zaeva, koji tada nije bio premijer. Tako da ne bi me čudilo da NATO, Brisel i duboka država u Americi izmisle neku formulaciju za neki, da tako kažem, uslovni ulazak Makedonije, a sve u cilju da se sve granice sruše i da ne postoji nikakva kontrola na prelasku ljudi. Nije problem ako su to normalni, civilizovani ljudi, ali ako su to kriminalci i muslimanski teroristi, onda imamo problem“, ističe Nedelkovski.
Stručnjak za Balkan Aleksandar Safonov smatra da najnovija izjava Zaeva pokazuje da je novi premijer spreman da ode korak dalje od Gruevskog i da žrtvuje neke stvari koje su bile od principijelnog značaja za prethodnu Vladu, kako bi Makedonija što pre stupila u NATO.
„Ispada da je Vlada Nikole Gruevskog ipak imala mnogo više dodirnih tačaka sa politikom koju Rusija sprovodi na Balkanu. Međutim, nisam siguran da će stav Zaeva biti podržan od strane celog makedonskog društva i Sobranja“, kaže Safonov.
On podseća da je na poslednjim izborima rezultat bio tesan, ali da je ipak pobedila VMRO-DPMNE.
„Stoga će takve izjave dovesti do zaoštravanja političkih sukoba u Makedoniji i ponavljanja scenarija poput onog koji smo videli krajem aprila, pre svega mislim na nasilne događaje u Parlamentu. Smatram da će sadašnja opozicija iskoristiti tu izjavu da dokaže javnosti da nova Vlada vodi poslušničku i antinacionalnu politiku i da je spremna da popusti kada je reč o najvažnijim državnim pitanjima. Pri tome spor o nazivu traje već dve decenije i lično mislim da Makedonija ima mnogo ozbiljnije probleme od naziva, ali trebalo bi priznati da je za veliki deo makedonskog društva to principijelno pitanje“, ocenjuje Safonov.
Na pitanje da li je izjava makedonskog premijera zapravo priprema za promenu imena Republike Makedonije u ime koje je prihvaćeno u UN i drugim svetskim institucijama, odnosno za promenu Ustava, Milenko Nedelkovski kaže da Zaev to svakako ne može da izvede sam.
„Ipak je tu Skupština u kojoj se potrebna dvotrećinska većina za tako nešto, tu je i Ustavni sud, a konačno i referendum, ako taj predlog ne prođe u Skupštini. To nije tako jednostavan proces, a na kraju krajeva, dok on dođe do toga da menja ime svašta će se oko njega izdešavati, jer on ne ostvaruje ništa od onoga što je obećao, pa ni sa jednom svojom odlukom neće moći da prođe“, uveren je Nedelkovski.
