Izborni šok: Britaniju čeka blokada Parlamenta

​

Prema prvim predviđanjima, konzervativci su osvojili 314 mesta u Parlamentu, a laburisti 266. 

Ako su izlazne ankete tačne, Terezi Mej će nedostajati 12 mesta da bi formirala većinu. Konzervativci bi, prema tim predviđanjima, bili najjača stranka u Parlamentu, ali bi izgubili 17 mesta. Sa druge strane, laburisti bi dobili nova 34 mesta.

Manjinska vlada konzervativaca bi, prema analizi „Gardijana“, mogla da se osloni na glasove desetak unionista iz Severne Irske.

Laburisti bi pak mogli da oforme manjinsku vladu, ili „koaliciju haosa“, kako ju je zvala Tereza Mej, uz podršku velške nacionalističke partije Plaid Kamri, Zelenih i SDLP-a.

Urednik Bi-Bi-Sija Kamal Ahmed rekao je da bi ovakvi rezultati izbora mogli da dovedu do nove neizvesnosti.

„Ako dođemo u situaciju da nijedna stranka ne može da obezbedi većinu, imaćemo nove izbore“, rekao je Ahmed.

Vodeći britanski psefolog Dejvid Batler kaže da bi trebalo biti obazriv kada je reč o izlaznim anketama.

„Jedno upozorenje o izlaznim TV anketama: i 2015. i 1992. godine su potcenile podršku konzervativcima“, napisao je on na Tviteru.

​

Odmah po objavljivanju ankete, funta je pretrpela snažan udarac, jer bi ovakvi izborni rezultati mogli da odlože pregovore o „bregzitu“.

​

Još uoči glasanja, istraživanja javnog mnjenja pokazala su da bi trka zapravo mogla biti znatno tešnja nego što je predviđano kada je Mejova raspisala izbore pre šest nedelja, ali su nagoveštavala da njena pozicija premijerke ostaje sigurna.

Blokirani ili zamrznuti parlament je izraz kojim se u anglosaksonskim ili zemljama vestminsterskog sistema vladavine opisuju situacije u kojima nijedna stranka nema većinu u parlamentu, odnosno ne može samostalno da sastavi vladu. Takve situacije su prilično retke.

Iz takve situacije se obično izlazi formiranjem koalicije sa manjim strankama ili nezavisnim zastupnicima u parlamentu. Drugo rešenje je formiranje tzv. manjinske ili tehničke vlade. U potonja dva slučaja je to tek privremeno rešenje do održavanja novih izbora koji bi trebalo da „razbiju blokadu“ parlamenta.

U 22 časa po lokalnom vremenu, zatvorena su biračka mesta za vanredne parlamentarne izbore u Britaniji, a prema pisanju britanskog „Telegrafa“, očekuje se stabilan priliv rezultata do dva sata iza ponoći, a konačna, jasna slika pobednika do pet sati ujutru.

U Britaniji su jutros uz jake bezbednosti otvorena birališta na vanrednim parlamentarnim izborima koji se odvijaju u senci dva teroristička napada, koja su se dogodila tokom predizborne kampanje, a ishod glasanja će odrediti ko će oblikovati budućnost Ujedinjenog Kraljevstva nakon istupanja iz Evropske unije, ocena je agencije AFP.

Britanci su se do 22 časa, po lokalnom vremenu, opredeljivali između 3.303 kandidata u 650 izbornih okruga širom zemlje, što znači da je za apsolutnu većinu u Donjem domu Parlamenta potrebna podrška 326 poslanika.

Glavne stranke u trci su Konzervativna stranka desnog centra na čelu sa premijerkom Terezom Mej i levičarska Laburistička partija koju predvodi Džeremi Korbin. Za njima slede Liberalnodemokratska stranka levog centra, zatim populistička i evroskeptična Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva, i levičarski orijentisana Zelena stranka.

Kraljica Elizabeta II će nakon proglašenja pobednika, što je pre moguće, zatražiti od lidera partije koja ima najviše izgleda za obezbeđivanje većine u Donjem domu Parlamenta da postane premijer i formira novu administraciju.

Parlament će se 13. juna sastati da izabere svog novog predsednika, a tada će i poslanici položiti zakletvu.

Kraljica će 19. juna zvanično proglasiti početak rada novog Parlamenta, kada će pročitati program svoje vlade za predstojeću parlamentarnu godinu.

U sedmici koja počinje 19. juna, počeće i pregovori o „bregzitu“.