Manje od nedelju dana posle terorističkog napada u Londonu, Britanci danas na 50 hiljada biračkih mesta izlaze na parlamentarne izbore, čije je rezultate, prema mišljenju istoričara Slobodana Markovića, nemoguće predvideti jer su dva puta uzastopno istraživačke agencije napravile grešku.
Hoće li Tereza imati većinu
Ne bismo mogli da se pouzdamo u istraživanja javnog mnjenja, dodaje Marković, jer izgleda da jedan mali deo britanskog javnog mnjenja namerno daje pogrešne podatke odgovarajući na pitanja za koga će glasati.
„Ali da kažemo da konzevativci vode i sad je pitanje hoće li sami moći da formiraju vladu. U Britaniji je problem što da biste izračunali šta će se dogoditi, morate zapravo da radite predviđanje za svako izborno mesto“, napominje Marković.
S druge strane, Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije, kaže da kad je premijerka Tereza Mej raspisivala izbore napravila kalkulaciju koja se nije isplatila jer nije očekivala da će Laburistička partija uspeti da smanji razliku u odnosu na torijevce, već da će povećati razliku u odnosu na njih, ali i broj mesta u parlamentu.
Torijevci će ipak, prognozira Igrutinović za Sputnjik, uspeti da ostvare izvesnu pobedu, od makar nekoliko procenata razlike u glasovima.
„Tereza Mej je verovatno pogrešila što je odbila da učestvuje u debatama sa drugim šefovima stranaka i sad je verovatno javnost kažnjava. S druge strane, šturi i pomalo isprazni odgovori koje su torijevci davali o ’bregzitu‘, socijalnoj sferi, takozvanom porezu na demenciju, takođe su uslovili da se torijevska se većina — koja se činila sigurnom pre mesec dana kad je kampanja bila na početku — polako topi“, prezicira Igrutinović.
Terorizam ne pogoduje desnici
Rezultat, iako nije izgledno, može biti i iznenađenje, da laburisti uzmu većinu. Takođe, prema Igrutinovićevom mišljenju, čini se da se stara teza da teroristički napadi pogoduju desnici neće pokazati kao tačna.
„Laburistima više odgovara to što se desilo jer je malo fokus pažnje pomeren na pitanje budžetske konsolidacije na štetu policije i bezbednosnih službi, gde se pokazuje da su teroristi koji su izveli napade već bili negde snimljeni od strane bezbednosnih službi, bili na listama za proveru i opet su uspeli da se nekako provuku i da učine to što su učinili“, ističe Igrutinović.
Što se tiče efekata britanskih izbora na Evropu i Balkan, Igrutinović kaže da je najgore što Brisel očekuje da Tereza Mej ostane sa slabom većinom, a da bi možda bili čak srećniji kad bi Džeremi Korbin pobedio.
Naime, pojašnjava Igrutinović, Korbin bi verovatno preferirao neku vrstu mekšeg ’bregzita‘, sa manje posledica i verovatno neku vrstu ugovora o spoljnoj trgovini, koji bi bio potpisan relativno brzo nakon izlaska iz EU, a koji bi garantovao preživljavanje raznih veza koje postoje između Britanije i EU danas i koje bi mogle ostati i nakon izlaska.
Briselu bliži laburisti
S druge strane, rezonuje Igrutinović, ako bi Tereza Mej imala veliku većinu u parlamentu, očekivanje Brisela je da bi zbog te dovoljne većine ona mogla da blokira napade krajnje desnice iz konzervativne partije koja bi zahtevala maltene prekidanje svih veza ako Britanija ne dobije nekakav ugovor, odnosno nekakvo stanje odnosa koje je zadovoljavajuće za tu desničarsku grupaciju.
„Za nas na Balkanu uticaji su posredni. Možda je za nas bolje ono što je bolje i za EU, to jest možda bi pobeda Korbina nama više značila, da se ne kreira posebna tenzija između EU i Britanije, koja bi se u nekoj igri slučaja možda mogla reflektovati dalje na Balkan, gde bi Britanija kao kaznu EU u njihovom nadmetanju, ako do toga uopšte dođe, mogla da na neki način penalizuje zemlje na Balkanu, tako što će blokirati pregovore, fondove ili šta već“, sugeriše Milan Igrutinović.
Što se tiče politike Britanije prema Balkanu, prema mišljenju Slobodana Markovića, potpuno je svejedno ko će da pobedi jer neće biti nikakve razlike.
„Razlike će biti u unutrašnjoj politici pre svega, u odnosu na poreski sistem, ali što se tiče spoljne politike ne verujem da bi došlo do promene, osim možda na nekom deklarativnom nivou. Međutim, na kraju krajeva, kad to uđe u svoje tokove, mislim da ne bi došlo ni do kakve promene“, zaključuje Marković.
