Američki predsednik Donald Tramp zatražio je od državnog sekretara Reksa Tilersona da obnovi odnose SAD sa Rusijom i da ne dozvoli da ga u tome spreče politička previranja povodom moguće povezanosti Moskve s Trampovom predizbornom kampanjom. Prema Tilersonovim rečima, od Trampa je dobio zeleno svetlo da „deluje tempom kojim želi i u oblastima u kojima smatra da bi mogao da ostvari napredak“.
Ova izjava šefa Stejt departmenta svakako nije obradovala rusofobe u Americi. Pitanje je da li će američki državni sekretar imati snage da se izbori sa otporom „duboke države“, koji se može očekivati zbog ideje otopljavanju odnosa Vašingtona i Moskve.
Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije ocenjuje da je Donald Tramp tokom prvih sto dana na vlasti povlačio poteze koje su delovali kao činjenje ustupaka „dubokoj državi“. Sada se stiče utisak da su se stvari promenile i da će Tramp više insistirati na svojoj predizbornoj agendi. Međutim, kaže Gajić, ni stara administracija neće ostati bez odgovora na namere američkog predsednika da poboljša saradnju sa Moskvom.
„Reč je o tome da je u Vašington došao predsednik koji je najavio radikalnu promenu strategije SAD i problem je ukoliko tu novu strategiju, potpuno suprotnu prethodnoj, treba da sprovode ljudi koji su kroz čitavo školovanje, ali i rad u Stejt departmentu i drugim državnim agencijama, radili nešto sasvim drugo. To i jeste izvor ove, možemo reći, šizofrenije u američkoj spoljnoj politici“, objašnjava Gajić za Sputnjik.
On podseća na nedavnu izjavu američkog senatora Mekejna, koji je rekao da je „Rusija gori protivnik od Islamske države“.
„Mekejn je lice te ’duboke države‘, za koju je poboljšanje odnosa sa Rusijom najveća moguća jeres. Dakle, borba između tabora stare i nove administracije će se svakako nastaviti, ali Tramp pokazuje da nije odustao i da će nastaviti da se bori i sa sopstvenim elitama u SAD za program koji je nominovao tokom predizborne kampanje“, napominje Gajić.
Prema njegovim rečima, jasno je da američki državni sekretar još nije u potpunosti preuzeo „dizgine“ Stejt departmenta, a vrlo jak otpor „duboke države“ novom šefu mogao se, kaže, videti i na našim prostorima kada je Srbiju posetio Brajan Hojt Ji. Da Tilersonu neće biti lako da sprovede namere svog šefa, smatra i Dmitrij Drobnicki, ruski politički analitičar i stručnjak za SAD. On za Sputnjik kaže da je Tilerson ponovio ono što je Tramp govorio još 2015, na početku predizborne kampanje. Drugo je pitanje, kaže Drobnicki, da li će Tilerson zaista i uspeti da obnovi odnose Rusije i SAD.
„Stejt department je trenutno u velikim problemima jer niži i srednji kadrovi, blago rečeno, ne vole Trampa i nemaju poverenje u Tilersona jer radi za američkog predsednika. Sve ove birokrate su iz Vašingtona, a podsetio bih da je 90 posto stanovnika tog okruga na poslednjim izborima glasalo za Klintonovu. Ispada da su trenutno u Stejt departmentu za Trampa samo Tilerson i nekoliko njegovih zamenika koje je imenovao Senat. Naravno da Tilerson pokušava da reši taj problem, drži govore pred svojim kolegama i održava specijalna predavanja, ali trebalo bi imati u vidu da su mogućnosti Stejt departmenta veoma ograničene“, kaže Drobnicki.
On takođe napominje da Stejt department sada nije u poziciji da nameće svoju volju drugim državnim institucijama, a da su za normalizaciju rusko-američkih odnosa potrebni koordinisani napori svih američkih državnih struktura.
„Naravno da možemo samo da pozdravimo činjenicu da Tramp planira da ispuni predizborna obećanja, ali, realno gledano, sve dok se u Vašingtonu vodi politička bitka povodom ’zlih Rusa‘, svaki pokušaj normalizacije odnosa sa Moskvom će biti sprečen. I još jedna stvar — Tilerson se do sada nije pokazao kao iskusan diplomata i veliko je pitanje da li je zaista spreman za ulogu šefa američke diplomatije. Zato njegova izjava izaziva samo uzdržani optimizam“, zaključuje Drobnicki.
