Crna Gora postala je i zvanično član NATO-a. Šta to znači za Podgoricu, Severnoatlantski savez, a šta za Srbiju, bila je jedna od tema o kojoj je novinar Miroslav Lazanski u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ razgovarao sa prof. dr Emilom Vlajkijem, bivšim potpredsednikom Republike Srpske i profesorom na Nezavisnom univerzitetu političkih i društvenih nauka u Banjaluci, i prof. dr Milomirom Stepićem sa Instituta za političke studije u Beogradu.
Stepić kaže da ulazak Crne Gore u NATO za Alijansu znači zatvaranje poslednjeg procepa u Severnom Mediteranu.
„Crna Gora je bila poslednja zemlja koja nije bila članica NATO-a u Severnom Mediteranu i time je čitav taj evropski deo sredozemnog priobalja zatvoren. To je, dakle, zatvaranje poslednjeg izlaza Rusije, a pre svega Srbije, prema Sredozemlju. Tek ćemo videti šta to zapravo znači za Crnu Goru, odnosno oni će tek videti šta im to znači i mislim da se neće baš usrećiti. Poznato je da u toj zemlji postoji vrlo jak otpor članstvu u NATO-u, a organizacije i udruženja koja su se protiv toga borile veruju da će padom aktuelne vlasti u Podgorici, ako se to ikada desi, doći i do preispitivanja tog članstva“, navodi Stepić.
On dodaje da ulazak Crne Gore u Severnoatlantski savez predstavlja mali poraz za Rusiju, koja to nije uspela da spreči.
„Crna Gora jeste mala zemlja i za NATO to jeste mali korak koji geostrateški ne mora ništa da znači, ali čitava utakmica oko Crne Gore i njenog članstva u Alijansi je bila zapravo utakmica Amerike da pokaže da nije kraj NATO-a i da je ona i dalje dominantna sila, dok je Rusija pokušavala to da spreči. Kada je o Srbiji reč, ona je sada sa svih strana okružena zemljama i politikama koje su antisrpske. Ovo je zatvaranje Srbije unutar balkanskog Hartlenda, balkanske unutrašnjosti, a cilj je da Srbija bude ne samo što manja, već i da izgubi geopolitička i geostrateška uporišta koja bi imala da je celovita i da je srpski prostor na Balkanu organizovan u vidu jedne srpske države“, napominje Stepić i dodaje da nema ništa logičnije nego da se udruže zemlje izložene albanskom ekspanzionizmu.
Prof. dr Emil Vlajki, međutim, ne misli da će Crna Gora u nekom trenutku napustiti NATO, tvrdeći da im Alijansa to neće dozvoliti. Kada je o Srbiji reč, on smatra da vlasti u Beogradu treba da zauzmu čvršći stav prema Prištini kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, ali da ne budu pasivni ni kada je reč o dešavanjima u Makedoniji.
Terorizam u Srbiji — na signal Zapada?
„Na nišanu Lazanskog“ našli su se i teroristički napadi u Londonu, ali i pitanje — koliko je Srbija ugrožena potencijalnim terorističkim napadima. Milomir Stepić kaže da se sa terorizmom nikad ne zna, ali veruje da je situacija u našoj zemlji zasad pod kontrolom. On napominje da se terorizmom upravlja spolja.
„Tu mogućnost ne treba potpuno isključiti jer je pitanje šta će biti ako neko spolja reši da upravlja, na primer, u raškoj oblasti, gde smo već imali vehabijske ćelije, ili na Kosovu i Metohiji gde ih imamo onoliko. Tih ljudi ima i u Bosni i Hercegovini, u Makedoniji, pa je pitanje da li će i kada neko pritisnuti dugme“, kaže Stepić i dodaje da bi taj signal mogao doći sa Zapada, od Amerikanaca, uz opasku da ne veruje da bi signal za eventualni teroristički akt mogao doći iz Rusije ili Kine.
Emil Vlajki kaže da se ne može govoriti o terorističkim napadima u Evropi, a da se pritom zaboravi druga strana terorizma koji on naziva „državni terorizam“.
„Kada Amerikanci i NATO čine državni terorizam, onda nikom ništa. Pa u Arapskom proleću je poginulo tri miliona ljudi. Zašto se o tome ne govori? Šta je sa ruskim avionom u Egiptu kada je poginulo više od 200 ljudi? U svetu se o tome ne govori! Imamo državni terorizam Sjedinjenih Država, Zapada, i ispada maltene normalno da oni imaju pravo da po svetu bombarduju i ubijaju koga hoće, počevši od Srbije“, kategoričan je prof Vlajki.
