Upozorenje italijanskih obaveštajaca kao i američkog ambasadora u Srbiji Kajla Skota da bi teroristi DAEŠ-a uskoro mogli masovno da krenu u Evropu preko Balkana trebalo bi shvatiti veoma ozbiljno, smatra prof. dr Milan Pašanski, predsednik Foruma za terorizam i tranziciju bezbednosti.
On kaže za Sputnjik da se ta upozorenja podudaraju sa njegovom najavom od pre nekoliko meseci da će propašću DAEŠ-a doći do opasnog „talasa terorista“ koji će se prvo preliti u okolne zemlje. Deo njih se stacionirao u Anadoliji, u Turskoj, a drugi deo će krenuti prema Evropskoj uniji, dodaje Pašanski.
Alarm u Evropi umirio džihadiste
„Pošto su svi alarmi u EU upaljeni, mislim da će najveći broj terorista, duž ovog puta koji, nažalost, prolazi preko naše zemlje, negde usput biti stacionirani dok ne utihnu alarmi na Zapadu. Jedan broj terorista će, najverovatnije, ostati na Kosovu, najveći broj će da bude stacioniran u Bosni, a tek jedan manji broj će pokušati da prođe do EU i da tamo potraži utočište. Na toj ruti je u priličnoj meri u opasnosti i Srbija, čiji bi bezbednosni sistem trebalo da obrati posebnu pažnju“, kaže Pašanski.
On upozorava da su predsednički izbori ono što opterećuje bezbednosnu situaciju u Srbiji u ovom trenutku, jer je svaka zemlja najranjivija tokom izbornih procesa.
„Tako da je situacija veoma složena. Ranije sam upozoravao da je problem izbeglica samo zamrznuti problem i sad, u okviru pojačanih tenzija između Turske i EU, taj će problem još više eskalirati i to je po meni najveći problem s kojim se EU nije susrela od svog osnivanja, a sa tim i Srbija koja je na tranzitnom pravcu“, kaže Pašanski.
S druge strane, Anatolij el Murid, ruski stručnjak za Bliski istok i autor knjiga o DAEŠ-u, kaže da teroristi imaju dobro pripremljeni plan „odlaska u podzemlje“. On podseća da su islamisti to već činili u periodu od 2007. do 2009. godine, nakon što su doživeli poraz u Iraku.
Infrastruktura podzemlja
„Stoga, mislim da će deo džihadista ići u podzemlje, jer u iračkim i sirijskim pustinjama imaju dobru infrastrukturu. Drugi deo islamista će preći na druga ratna područja, pre svega u Libiju, Jemen i Avganistan. U Evropu će se pre svega vratiti islamisti sa ličnim kartama evropskih zemalja i ne verujem da ih očekuju veliki problemi, posebno u zemljama u kojima Vlada ne kontroliše situaciju. Ali, mislim da će evropski daešovci biti mirni, barem neko vreme“, kaže Murid.
Kad je reč o Balkanu, Murid smatra da teroristi imaju sigurniju rutu, preko Italije.
„Teroristi DAEŠ-a postepeno odlaze u Libiju i dobro se osećaju u ovoj zemlji, pre svega u Bengaziju i u nekim drugim gradovima. Stoga, mislim da je italijanska ruta njihov prioritet. Ne očekujem masovnu najezdu terorista u Evropu, jer, kao što smo videli na primeru Nice, za terorističke napade nije potreban veliki broj džihadista. Nažalost, i pojedinci se dobro snalaze“, kaže Murid.
Srbija na meti slučajnih terorista
Pašanski smatra da bi i Srbija mogla postati meta „slučajnih terorista“, odnosno onih koji nisu učestvovali u ranijim terorističkim aktivnostima.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi Srbija na osnovu podataka obaveštajnih službi sa kojima sarađuje preduzela neke mere i uhapsila nekog od terorista koji idu ka Federaciji BiH, onda bi moglo doći do neke odmazde, nekog kidnapovanja ili talačke situacije čiji bi cilj bilo oslobađanje uhapšenih.
Kad je reč o starim utočištima terorista na Balkanu na koja upozoravaju italijanski obaveštajci, Pašanski kaže da bi to trebalo gledati u kontekstu najave Hašima Tačija da će formirati Bezbednosne snage Kosova, što dodatno komplikuje čitavu situaciju.
„Ne bi me iznenadilo da su ti instruktori upravo ovi koji dolaze sveži sa terena, iz Islamske države, koji bi svoja ratna iskustva rado ponudili novim-starim poslodavcima, jer oni su sasvim sigurno u kontaktu“, kaže Pašanski.
Narko-dileri odvlače pažnju
On naglašava da je reč o situaciji koja pred bezbednosni sistem Srbije stavlja vrlo složene zadatke i u kojima bi on morao da potvrdi svoju funkcionalnost.
„Umesto da lovi narko-trafikante po egzotičnim lokacijama širom sveta o trošku poreskih obveznika Srbije, trebalo bi da se striktno fokusira na bezbednosnu situaciju u samoj zemlji da se ne ponovi onaj sanduk pun oružja ispred porodične kuće premijera, što je bila svojevrsna poruka premijeru i njegovoj politici“, kaže sagovornik Sputnjika.
Pašanski kaže da, bez obzira na zategnute političke odnose u regionu, bezbednosni sistemi zemalja bivše Jugoslavije znatno bolje funkcionišu u smislu saradnje i razmene informacija, posebno ako je to u obostranom interesu, što je najčešći slučaj.
