Kada Crna Gora uđe u ovaj vojni savez, taj nedemokratski savez, zvanična crnogorska vlast počiniće jednu od najvećih izdaja svog naroda u modernoj istoriji Crne Gore. To je nesumnjivo imajući u vidu podatak da 84 odsto građana želi referendum o tome, a nismo ga imali, kaže za Sputnjik Milačić, lider pokreta „Otpor beznađu“.
Rusija je zapravo prvi put od uvođenja sankcija Crne Gore 2014. godine reagovala oštro, sada imamo pravi diplomatski rat, bombardovanje „crnim listama“. Da li vam ovo pomalo komično zvuči, kad se kaže rat Crne Gore i Rusije, podseća na onaj vic o mišu i slonu?
— Jednako je smešno kao kada je Crna Gora uvela sankcije Rusiji. Ali u suštini reč je o opasnoj politici koja destabilizuje Crnu Goru. Sankcije, čiji je ovo nastavak, negativno su uticale pre svega na Crnu Goru, i to na više frontova, ne samo ekonomski. Državna preduzeća, kao što su „Plantaže“, trpe ozbiljne gubitke zbog tih sankcija, a sigurno će ih biti i u našem turizmu. Da ne pričam o tradicionalnim odnosima koji takođe trpe, odnosima između dva naroda, pa i političkim. Digla se velika medijska propaganda kada je Miško Vuković deportovan da oblati Rusiju za siledžijstvo, neprimerene napade na jednu malu zemlju. Stavili su se u poziciju nevine žrtve, ali ako se malo bolje pogleda, to je neverovatna priča. Crna Gora je uvela sankcije Rusiji, ona je prva napravila određene liste zajedno sa Evropskom unijom i zabranila ulazak na svoju i teritoriju Unije desetinama ljudi i zvaničnicima Rusije, i sad se čude kako to da je Vuković vraćen. Pa naravno da je vraćen! Da je sreće, takvi ljudi koji su doneli samo štetu Crnoj Gori ne bi smeli ni da idu bilo gde, već bi se nalazili na nekim drugim adresama u Crnoj Gori nakon što bi prošli kroz pravosudni sistem.
Zar vam se ne čini da se diplomatski rat u Crnoj Gori vodi da bi ljudi zaboravili da je, verovatno od danas, i zvanično, njihova zemlja deo vojnog bloka koji seje smrt po svetu?
— Priča o „crnim listama“ je odlično poslužila crnogorskom režimu da se stavi u poziciju žrtve. Međutim, mislim da je to trebalo možda uraditi ranije, na neki način kažnjavati te ljude, bez obzira što oni dolaze iz moje zemlje. Uopšte ih ne percipiram kao nekoga ko je moj, zato što su deo kriminalne elite. Mere su došle sa zakašnjenjem zbog toga što antiruska histerija traje mnogo duže, oni to rade već godinama. Da mi neko od komšija to radi, ja tog čoveka sigurno ne bih puštao u moj stan ili da prolazi kroz moj stan.
Moskva je ponovila apel da građani Rusije u Crnu Goru ne putuju ni turistički. Tursku je ova mera mnogo koštala. Šta je sa Rusima u Crnoj Gori, mislim pre svega na investitore. Imam informaciju da se Ruski kulturni centar preselio u Trebinje, u BiH…
— Ne bi me to čudilo. Treba biti malo mazohista pa boraviti u Crnoj Gori, ako ste investitor iz Rusije. Što se tiče turista, razumem zvaničnu Moskvu, verovatno bih se i ja tako ponašao, međutim, to nikad nisu prave mere. Ljudima treba ostaviti potpunu slobodu da biraju gde će da putuju. Ako im se sviđa da idu u Crnu Goru, odakle god dolazili, tako i treba da bude. Antiruska histerija je jedno, ali narod Crne Gore veoma prijateljski doživljava narod Rusije, odmah iza naroda Srbije. To govori i podatak iz afere „Depeša“ — preko 60 odsto građana Crne Gore smatra prijateljskom i bratskom državom Rusiju, tako da nećete osetiti antirusku histeriju. Ona je promovisana na vrhu u odnarođenom režimu. Drago mi je što Rusija to shvata i pravi razliku između naroda i vlasti. Srećan sam što nisu upali u zamku. Ne kažem da ne postoje određeni rizici, bilo je nekoliko slučajeva, privedeni su ljudi koji su mahali ruskom zastavom. Tako nisu prošli oni koji ističu druge zastave, bošnjačke, albanske. To su ti dvostruki aršini.
U nekom trenutku Milo Đukanović je okrenuo leđa Rusiji, postao je izvršilac naređenja Zapada. Pošto mu to nije problem, može li da se posle izvesnog vremena ponovo okrene i zakuca na vrata Rusije, kao turski predsednik Erdogan?
— Ne verujem da će se on okrenuti, a ukoliko se taj preletačević okrene, nadam se da neće naići na otvorena vrata. Nadam se, jer politiku treba doživljavati ne samo kao makijavelizam već i kao etiku. Zaista duboko verujem da to treba da postoji, ako neko uradi ono što je radio Đukanović u Crnoj Gori Srbima, Rusima i Crnogorcima, to treba da bude kažnjeno. Pre svega od strane pravosudnih organa naše zemlje, ali i kroz diplomatske norme drugih zemalja. Sumnjam, naravno, da će on to uraditi, daleko je na putu sluganstva u odnosu prema Zapadu, odnosno prema NATO-u, ne verujem da mu to uopšte pada na pamet, niti da to i sme da uradi, jer u suštini, svi ti moćnici su kukavice. Taj čovek je duboko ucenjen, naravno, bio je i ranije, međutim, kako vreme prolazi, sve te autokrate su sve uvijenije i ucenjenije, imaju sve manje prostora za manevar, za bilo kakav pokret koji nije u skladu sa Zapadom.
Tek sada po ulasku u Alijansu predstoji vam žestoka borba protiv režima. Verujem da ćete učiniti sve da probudite narod. Šta vam kažu na ulici pristalice DPS, ljudi koje ceo život poznajete, ko koga duže gleda u oči?
— Ljudi nisu za Demokratsku partiju socijalista, ukoliko ih sretnete na ulici, ali pod pritiskom na izborima ipak zaokruže tu kriminalnu organizaciju. To je ružno i teško je shvatiti, ali oni su osiromašili taj narod i onda ga lako kontrolišu. Tako se to radi. Međutim, ja i dalje ne mogu da to prihvatim — da čovek ne može da se pobuni zbog nekog etičkog principa. Promeniće se mnogo toga tokom ove okupacije u Crnoj Gori. Ne na ulici i plaži, sistem kontrole atlantističke imperije će i te kako biti primenjen na Crnu Goru, mnogo će biti teže menjati stvari u budućnosti. Nešto će ići i nabolje. Progresivni delovi crnogorske opozicije će nastaviti borbu. To nije borba protiv NATO-a, već za demokratizaciju naše zemlje. Guraju nas u ravnodušnost, govore da je ta priča prošlost, ali nije tako. Borba se nastavlja.
