Provladini crnogorski mediji su ovih dana, pozivajući se na ruske podatke, poručili građanima da nemaju razloga za brigu, jer budžet neće biti uskraćen za prihod od ruskih turista. Upravo oni su sa onim iz Srbije najbrojniji i donose najveći deo prihoda.
Koliko je to za Crnu Goru važno dovoljno govori podatak da ovogodišnji budžet Crne Gore iznosi oko dve milijarde evra, a da je prošlogodišnji prihod od turizma bio 830 miliona evra.
Šta za crnogorski turizam pak znače ruski turisti najrečitije govore opet cifre. Po rečima direktorke crnogorske Nacionalne turističke organizacije Željke Radak Kukavičić, prošle godine je Crnu Goru posetilo oko 670.000 turista. A prema ruskim zvaničnim podacima, Crnu Goru je 2016. godine posetilo 282.800 ruskih turista, što je 12 odsto više nego 2015. godine.
Zato i ne čudi pokušaj vlasti da minimizira posledice priključenja NATO-u i „obećanja“ ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da će zbog toga Crna Gora žrtvovati svoje ekonomske odnose sa Rusijom. Zvanična Moskva je, u međuvremenu, pojačala poziv ruskim građanima da u Crnu Goru ne putuju ni turistički.
Prenoseći izjave predstavnika ruskih turističkih agencija prema kojima je potražnja na prošlogodišnjem nivou, pa čak ima i rasta prodaje aranžmana, zaobišli su činjenicu da je reč o aranžmanima rezervisanim pre poziva ruskih zvaničnika.
Na pitanje kakva je situacija u Herceg Novom, jednoj od najatraktivnijih turističkih odrednica u Crnoj Gori, budući gradonačelnik, koji će tu funkciju preuzeti 8. juna, Stevan Katić, za Sputnjik kaže da su Rusi napravili dobar buking za ovu godinu, čak bolji nego prethodne godine, ali da je to sve bilo završeno pre odluke o pristupanju Crne Gore NATO-u u Skupštini Crne Gore i reagovanja Rusije na to.
Zasad je, kaže, bilo malo otkazivanja i već je dosta ruskih turista došlo u Crnu Goru i u Herceg Novi, upravo zbog tog ranog bukinga.
„Oni prave rezervacije, bukiraju, već od oktobra, novembra, decembra…naprave sigurne rezervacije i godinu dana unapred u odnosu na, recimo, turiste iz našeg regiona koji rezervišu otprilike 15 dana pred dolazak. Rusi su baš karakteristični po tome što rade taj rani buking“, objašnjava Katić.
On zato smatra da se poziv ruskih zvaničnika njihovim državljanima da ne idu u Crnu Goru neće odraziti na turističke rezultate u ovoj godini, kako je to bilo u slučaju Turske po obaranju ruskog vojnog aviona početkom decembra 2015.
Tadašnji poziv ruskim turistima da ne idu u Tursku ih je odvratio od ranog bukiranja aranžmana što je ojadilo turski turizam u kome su Rusi po brojnosti zauzumali drugo mesto.
Pošto joj je prihod od turizma, koji čini pet iodsto BDP-a, u 2016. pao za trećinu, na 19,7 milijardi evra, usledili su pozivi turskih zvaničnika Rusima da ne odustaju od odmora u turskim letovalištima. Ništa nije vredelo dok se predsednik Redžep Taip Erdogan za pad aviona nije izvinio ruskom lideru Vladimiru Putinu i postepeno krenula normalizacija odnosa.
Moglo bi se, zato, reći da su Crnogorci, zasad, bolje prošli od Turaka zahvaljujući tome što je vreme poziva na bojkot palo po završenom bukingu pa se to neće u većoj meri odraziti na ovogodišnje turističke rezultate.
„Pretpostavljamo generalno da bi se to moglo odraziti na narednu godinu“, kaže novi gradonačelnik Herceg Novog.
Da razloga za strahovanje kako će izledati nastavak turističke sezone ipak ima, ukazuju najnoviji podaci Asocijacije turističkih agencija Rusije. Dinamika rezervisanja turističkih putovanja u pravcu Crne Gore je upravo od treće dekade aprila opala 25 do 30 odsto u odnosu na prethodne nedelje. Direktor za prodaju u turističkoj agenciji „Inturist“, Sergej Tolčin, navodi slične brojke. Prema podacima koje on iznosi, interesovanje za Crnu Goru je u proteklih nekoliko nedelja smanjeno za 30-40 odsto.
Prema podacima agencije „Trevelata.ru“, interesovanje za turistička putovanja u Crnu Goru od 1. aprila do 15. maja opalo je za 14 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Agencija za onlajn kupovinu turističkih aranžmana „Onlajntur.ru“ je izračunala da je sada Crna Gora na listi svih turističkih destinacija zastupljena sa 1,1 odsto što je 3,5 puta manje nego u maju prošle godine kada je bila zastupljena sa 3,7 odsto. Predstavnik te agencije Igor Blinov smatra da je na to mogla uticati Turska koja se vratila na masovno tržište u Rusiji i odvukla jedan deo turista.
Izvršni direktor Asocijacije turističkih operatera Rusije, Maja Lomidze, izjavila je da će s podacima zaključno sa krajem maja moći konačno da se oceni uticaj poziva ruskog Ministarstva spoljnih poslova svojim građanima da zaobiđu Crnu Goru kao turističku destinaciju.
Da je i crnogorska vlast svesna ekonomskih posledica odluke o ulasku u NATO ukazuje pažljivo čitanje saopštenja sa sastanka američkog senatora Rona Džonsona i crnogorskog premijera Duška Markovića, održanog pre dva dana u Podgorici. Crnogorski premijer je ukazao na „spremnost Crne Gore da odgovori svim zadacima koji proističu iz članstva u Alijansi“, ali i informisao sagovornika „o povećanom interesovanju za ulaganja u Crnu Goru, posebno ukazavši na oblasti turizma, energetike, poljoprivrede i infrastrukture“.
Hoće li Amerikanci to prepoznati i nadomestiti štetu? Da li su to do sada ikom učinili?
