U pripremi je čitav niz mera i propisa čiji je cilj zaštita ćirilice, kao i kazne, pišu „Večernje novosti“.
Strategijom razvoja kulture, koja je odnedavno na javnoj raspravi, predviđa se, na primer, da izdavači novina i knjiga štampanih ćirilicom imaju poreske olakšice, a firme koje istaknu naziv štampan ćirilicom budu stimulisane.
Takođe, Nacrtom izmena i dopuna zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma preciziran je tretman srpskog jezika i ćirilice u javnom životu, a prvi put su uvedene i kazne za kršenje ove vrste propisa.
U predloženom zakonu, koji je dostavljen Vladi Srbije, ćirilica je određena kao matično pismo, koje uz srpski jezik obuhvata ukupno pismeno i usmeno opštenje državnih organa, lokalne samouprave, škola, fakulteta, štampanih i elektronskih medija, kao i preduzeća i ustanova, dok latinica ima status pomoćnog pisma.
Prema novim pravilima, na primer, najmanje polovina filmova na komercijalnim televizijama morala bi da bude titlovana ćiriličnim pismom.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže za „Novosti“ da nije reč o nametanju ćirilice, već o njenoj zaštiti.
„Ona je u Srbiji ugroženo pismo. A stanje je relativno zabrinjavajuće, pre svega zbog predominantne upotrebe latinice. Naravno da nije reč ni o kakvoj zaveri protiv ćirilice, već o faktičkom stanju uzrokovanom duhom vremena, istorijskim okolnostima i višedecenijskim procesom globalizacije koji je latinicu učinio svetski dominantnim pismom. Tome je doprinela svetska trgovina, mediji i posebno internet koji je ovo pismo nametnuo kao pismo univerzalnog sporazumevanja„, objašnjava ministar kulture.
On podseća da je ćirilica zaštićena i postojećim zakonom, ali da se mladi ljudi uglavnom okreću latinici zbog medija, interneta, logoa svetskih brendova.
Zbog toga su neke od mera koje država predlaže da i mobilni operateri omoguće pođednaku upotrebu ćirilice u elektronskoj komunikaciji, jer se sada ćirilične SMS poruke skuplje tarifiraju. Takođe i filmovi će morati da budu titlovani ćiriličnim pismom.
Takođe, za kršenje državnih mera i propisa predviđene su i kazne koje se kreću od 5.000 do 100.000 dinara, a za preduzeća od 500.000 do milion dinara.
„Ćirilici preti njeno nekorišćenje, što vodi izumiranju“, kaže Vukosvljević i dodaje da latinica sigurno neće biti izbrisana ili zabranjena u školskim programima.
Izvor: B92