„Glavni problemi na Zapadnom Balkanu su domaćeg porekla: zastoj u reformama, korupcija, ekonomska stagnacija i politička nestabilnost. Takođe, uočavamo da se strahovi i stare traume koriste da se skrene pažnja sa tih problema. To su interni problemi regiona“, rekao je Gabrijel.
On je izrazio zabrinutost zbog toga što „neke zemlje van regiona pokušavaju ponovo da uspostave sfere uticaja i pritom u regionu uzbunjuju susede jedne protiv drugih i protiv EU.
„Ti faktori koji ne potiču iz regiona, ali na njega utiču, još više smanjuju dinamiku reformi i jačaju snage koje su zainteresovane za opstanak lošeg statusa kvo“.
„Uveren sam da je u interesu Zapadnog Balkana i EU da se ponovo zauzme pravi kurs. A glavni kurs je jasan od samita u Solunu i zbog toga bih hteo da ga potvrdim: članstvo šest zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji — to je cilj“, rekao je nemački šef diplomatije.
„Ali iskrena analiza mora da sadrži i gorku istinu: perspektiva članstva u EU poslednjih godina na Zapadnom Balkanu izgubila je deo svoje privlačnosti. Javnost je uvek bila razočarana kada bi shvatila da je taj proces pun iskušenja i da dugo traje. Zbog toga se mora promeniti retorika u EU, a i u regionu. Umesto da se EU krivi za sve što krene naopako, odgovorni političari trebalo bi da ohrabruju svoje građane na putu ka EU, jer naša ponuda još stoji“, rekao je Gabrijel.
On je dodao i da bi opsežnu pomoć koju EU već pruža regionu trebalo mnogo više učiniti vidljivom.
„Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovništva još veruje da je Rusija ta koja pruža najveću finansijsku pomoć. Ne razumem, na primer, zašto nekoga na putu od aerodroma ka centru Beograda pozdravlja veliki bilbord posvećen rusko-srpskom prijateljstvu, dok su žuta i plava boja Evropske unije potpuno nevidljive“, rekao je Gabrijel.
„Moramo ubrzati velike infrastrukturne projekte koji su ekonomski od vitalnog značaja i imaju snažnu simboliku, kao što je auto-put između Srbije, Kosova i Albanije.“
Nemački ministar spoljnih poslova zato je, radi finansiranja tih projekata, predložio osnivanje dodatnog specijalnog fonda. Članice EU, EFTA i EEA mogle bi da budu donatori.
„Isti tako, trebalo bi osnovati fond za dualno obrazovanje. Da, to sve mnogo košta, ali ako ne uložimo novac sada, posledice će biti još mnogo skuplje“, zaključio je Gabrijel, preneo je „Dojče vele“.
