On podseća da su zemlje EU, SAD i Japan kada su bili na vrhuncu moći, mnogo veće nego što je danas ima Kina, izvozili na kinesko tržište koje su smatrali slobodnim. Zato je ovakvo ponašanje licemerno, kaže gost „Energije Sputnjika“.
„Danas Kinezi hoće na isti način da se bore protiv moćnih kompanija i da izvoze u te velike zemlje računajući da je cena njihovog čelika niža, zato što imaju bolju organizaciju, drugačiji način obezbeđenja finansijskih sredstava, imaju mogućnost da veštački održavaju kurs. U nekom trenutku američki čelik je koštao 650 dolara po toni, evropski 420, a kineski je bio ispod 300 dolara. Evropa je smatrala da je to antidampinško ponašanje. To je za mene neverovatno licemerno. Kada mi to uradimo vama, to je tržišno ponašanje, a kada vi to isto uradite nama, onda je to nešto što nije dozvoljeno pravilima svetske trgovinske organizacije“, kaže Savić.
On dodaje da je Svetska trgovinska organizacija postala oruđe monopolista, ali da je globalna ekonomska kriza pokazala da je car go i da je Kina kroz kroz nju prošla mnogo bolje. Između ostalog, kupila je i našu železaru. Na trgovinu čelikom u velikoj meri mogu da utiču i odnosi Kine i SAD, podseća sagovornik „Energije Sputnjika“.
„Kina se u političkom, vojnom i ekonomskom smislu izuzetno dinamično budi i to pomalo zbunjuje Amerikance. Posebno novog predsednika, pa je stvorena nova atmosfera napetosti. Ipak, ne treba zaboraviti da su Kina i SAD rivali, ali i partneri. U ekonomskom smislu, biće ovde još mnogo duela, ali i saradnje, oni praktično zavise jedni od drugih. Oni su i konkurenti i saradnici“, ocenjuje profesor Savić.
Iako su iz Hestilove železare u Smederevu saopštili da su usredsređeni samo na prodaju svojih, srpskih proizvoda, očigledno je posao u Srbiji neka vrsta odskočne daske za dalji prodor Kine na evropsko tržište. To je zemlja koja gleda pedeset godina unapred, koja je po mnogo čemu specifična, ima naglašan liberalni pristup, koji se ne razlikuje od onog u SAD, a s druge strane Komunističku partiju, koja sve to čvrsto drži, objašnjava Savić.
„To je samo jedna kompanija, a takvih ima dosta u Kini. Evropsko tržište je samo jedno od tržišta i nije samo čelik u pitanju. Jasno je da Kinezi ovde imaju dugoročni interes, oni će graditi u Srbiji razne pruge, mostove, termoelektrane, železara će im trebati. Čelik nije namenjen samo za plasman na evropsko tržište, a postoji velika šansa da na njega prodru, na drugi način. Svakako razmišljaju o dugoročnom interesu“, kaže Ljubodrag Savić.
On ne očekuje velike lomove na svetskom tržištu čelika. Može da se desi samo lom druge strane, da tražnja za čelikom pada, to bi mogao da bude problem, jer ako imamo napredak, svi su manje-više zadovoljni, samo neko dobija više, a neko manje, kaže Savić.
„Kad su cene sirovina i energije počele da rastu Evropska unija je imala kapacitete od 550 miliona tona za preradu čelika, a trebali su u kratkom vremenskom periodu da ga spuste na 350, to je išlo veoma teško. Lako su se dogovorili o ceni, ali su se teško dogovarali o snižavanju kvota za proizvodnju na nivou EU. Danas je proizvodnja EU ispod 150 miliona. Industrija čelika nije više toliko važna, za Nemačku jeste, ali i to su stvari koje moramo da imamo u vidu“, zaključuje Savić.
Inače, kinesko Ministarstvo trgovine zatražilo je od Brisela da ispravi grešku, poručujući da će preduzeti potrebne mere kako bi zaštitilo prava kineskih kompanija koje će morati da plaćaju znatno veće carine na izvoz proizvoda u EU.