U prethodnih deset godina više od 330 žena u Srbiji izgubilo je život u porodičnom i partnerskom nasilju. Kada sledeće godine 18. maja prvi put budemo obeležavali Dan sećanja na žene žrtve nasilja imaćemo priliku da sumiramo i jednogodišnje rezultate zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji će početi da se primenjuje 1. juna.
S obzirom na to da su u najvećem broju slučajeva porodično nasilje trpele žene, pa i na odredbe zakona koje su iz te činjenice proizišle, moglo bi se reći i da je reč o sprečavanju nasilja nad ženama. Na to ukazuje i upozorenje ministra policije Nebojše Stefanovića: „Udarite li ženu, ići ćete u zatvor“.
A to je i najvažnija odredba u propisu, udaljavanje nasilnika iz stana do 32 dana.
Prvo o tome odlučuje policijski službenik koji može da udalji nasilnika na 48 sati, a nakon toga sud da produži na još 30 dana. To će, po oceni ministarke pravde Nele Kuburović, biti najefikasnija mera koja može da spreči da dođe do eskalacije nasilja. Oko 800 osoba, sudija, tužilaca i policajaca je, kaže ona, prošlo obuku kako bi se problem nasilja u porodici efikasnije rešavao.
Naš poznati psihoterapeut dr Zoran Milivojević je, međutim, na startu sumnjičav po pitanju njegove efikasnosti.
Ono što je problematično u svemu tome je, smatra on, što će o stepenu ugroženosti i udaljavanju nasilnika iz stana odlučivati policajac na licu mesta. Po mišljenju Milivojevića, bez obzira na obuku koju je prošao, on će, najverovatnije, automatski koristiti pravo izricanja udaljavanja kako ne bi bio pozivan na odgovornost u slučaju da to ne uradi, a do incidenta opet dođe.
Druga stvar je, ističe on, što zakon ne propisuje kaznu za lažno prijavljivanje nasilja, što se čini svuda u svetu i na to ukazuje i stručna literatura, gde se zarad dobijanja poena na sudu pogotovo u slučaju razvoda i dobijanja starateljstva nad decom, pribegava lažima.
Po njegovom mišljenju, preširoko je definisano šta sve nasilje podrazumeva, od psihičkog do ekonomskog, tako da je tu veliki poligon za moguće zloupotrebe.
„Pored nekih pozitivnih, zakon će imati i negativnih posledica, jer ono što je glavni generator nasilja je nepravednost. U slučaju lažnog prijavljivanja nasilja i osećaja nepravde zbog toga mali je korak do pojačane agresivnosti i stvarnog nasilja“, kaže Milivojević.
On je, dodaje, vrlo skeptičan i misli da će praksa brzo pokazati da to nije baš dobro rešenje i da će morati da se uvede neki dodatak, pogotovo u smislu kazne za lažno prijavljivanje.
„Dovoljna je sumnja da postoji nasilje pa da se pokrene državni mehanizam, i meni taj zakon deluje nedovršeno i sa puno rupa i nekako previše protiv muškaraca“, kaže psihoterapeut.
On napominje da su brojna ubistva koja su se do sada dogodila, pa čak i samoubistva, takva da ih, kako kaže, nijedan zakon ne može sprečiti.
Mora da se radi ne na nasilju kao simptomu, nego na harmonizaciji odnosa, popravljanju predstava o tome šta je ljubav, a šta ljubomora koja je u najvećem broju slučajeva uzrok nasilja u porodici, ističe Milivojević.
„Celoj stvari treba prići dublje kada je država u pitanju, prvenstveno edukacijom o humanim odnosima, konfliktima, pregovaranju. Priča o nasilju nije dovoljna, ono je tek na površini i bićemo svedoci velikog broja zloupotreba zakona što će zbog osećaja prevarenosti i izdaje za posledicu imati još veće generisanje nasilja“, upozorio je on.
Rešenja u zakonu su, kaže, nekritički preuzeta iz modela kakvi postoje na Zapadu.
„Ti naši stručnjaci za nasilje idu na razne edukacije po svetu, upoznaju se sa tim modelima i u toj želji da i mi budemo deo tog sveta, primenjuju potpuno ista rešenja. Prepisuju i dobre i loše stvari iz tih zakona, neprilagođeno“, ocenio je Milivojević za Sputnjik.
Osim novog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, od 1. juna će, prema izmenama Krivičnog zakonika, biti sankcionisana i četiri nova krivična dela.
Tako bi jedan koliko do juče bezazlen čin mogao pripadnike jačeg pola da odvede pred sudiju, tačnije, kada misleći da dele kompliment na račun nečijih ženskih atributa budu optuženi za seksualno uznemiravanje.
Zašto ne i u suprotnom slučaju, ako „odokativno“ omalovažavate muževnost jačeg pola. I to je moguće, kao i da će izmene Krivičnog zakona ući i u spavaće sobe. Tako će ubuduće poznato „vađenje“ na glavobolju u slučaju izbegavanja vođenja ljubavi biti izlišno. Dovoljna je pretnja zakonom, jer će se, čak i u gej zajednici, primoravanje smatrati nasiljem u partnerskim odnosima.
U najkraćem, izmene Krivičnog zakona će sankcionisati proganjanje, polno uznemiravanje, sakaćenje ženskog polnog organa i prinudno zaključenje braka.
