Beograđanka M. Đ, u Sigurnu kuću došla je pre mesec i po dana. Za sobom je ostavila 25 godina braka, dva divna sina, od 20 i 23 godine, kuću, sve što ima. Kaže, nije mogla više…
„I ranije sam razmišljala da ga ostavim, pakovala sam se, ali bilo mi je žao dece. Šta bi oni sa njim sami? Doduše, njih nikada nije tukao, ali su gledali. Jedno vreme se malo smirio, ali mi je kad sam pošla na posao rekao da se ulepšavam za drugog, počeo ponovo da me bije. Pobegla sam, otišla u policiju. Sledeće nedelje idemo na sud. Socijalna radnica kaže da mi sada ne može ništa, da će ga uhapsiti, ako krene na mene“, kaže M. Đ.
Ona je jedna od hiljadu i po žena koje su se od početka godine javile Sigurnoj kući u Beogradu. Prošle godine Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu podneto je 267 krivičnih prijava za nasilje u porodici, a Srbiju proteklih nedelja potresaju vesti o slučajevima u kojima smrtno stradaju gotovo cele porodice. Posle sve većeg broja predmeta i krivičnih prijava, na inicijativu Republičkog javnog tužilaštva formirano je posebno odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici.
U njemu će raditi tri zamenika javnog tužioca, koji će postupati isključivo u ovakvim slučajevima. Brzina reakcije je jedan od presudnih faktora u ovakvim postupcima, kaže za Sputnjik portparol Prvog osnovnog javnog tužilaštva, Slavica Jokić Janković.
„Ovo odeljenje će 24 sata biti u kontaktu sa Gradskim centrom za socijalni rad, kao i sa nadležnim policijskim stanicama. To znači da će se svaki put kada neko prijavi da se nad njim ili nekim drugim vrši nasilje, hitno postupati. Dakle, ukoliko se nasilje prijavi policiji, Tužilaštvu ili Centru za socijalni rad, istog momenta svi mi smo u kontaktu i započinje postupanje po toj prijavi”, kaže Jokić Janković.
Ona dodaje da su predmeti nasilja u porodici i ranije vođeni po hitnom postupku, ali poenta osnivanja posebnog odeljenja je da se svi specijalizujemo u smislu edukacije, Tužilaštvo, Centri za socijalni rad i policija, jer to je osetljiva tema najintimnijih i najvrednijih delova našeg društva, kaže predstavnica za medije Prvog osnovnog javnog tužilaštva.
Momentalna reakcija za žene žrtve koje odluče da prijave nasilje je najvažnija, potvrđuje Vesna Stanojević iz Savetovališta protiv nasilja u porodici. Ona je i koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu u kojoj borave žene žrtve nasilja. Njihov veliki problem bio je činjenica da ne mogu da dođu do javnog tužioca, a izuzetno je važno da mu se direktno obrate za pomoć, kaže Vesna Stanojević za Sputnjik.
„Kada je žena u sporu, kada se pokrene krivični postupak protiv nasilnika, gde je ona uglavnom glavni svedok, a dešava se da to ne želi da bude, kada je pokušavala da se obrati tužiocu za bilo koju vrstu pomoći, da se vidi s njim, da vidi dokle je predmet stigao, tužilac joj nije dostupan. Nisam imala prilike da vidim ženu koja je uspela u tome, da realizuje taj kontakt sa tužiocem. Uglavnom ili nije znala ko je tužilac, ili se predmet prebacivao sa jednog na drugog, ovo je uvek problem u unutrašnjosti. Žene iz manjih gradova do tužioca nikako ne mogu da dođu. Tek treba da vidimo kako će ovo izgledati u praksi“, kaže Vesna Stanojević.
Ovim korakom država šalje poruku žrtvama, da neko na njih misli, da ih štiti, a žene uglavnom ne žele da budu svedoci na Sudu, zato što se plaše nasilnih muškaraca, ali i lošeg sistema. Znaju da će oni jednoga dana izaći iz zatvora, plaše se njihove porodice, okruženja koje ih optužuje da su ga zatvorile. Neretko se dešava da trpe pritisak dece, koja ih, ako su starija, obično savetuju da tatu ne tera u zatvor. Ali, formiranje odeljenja znači da kao društvo idemo napred. Pitanje za Vesnu Stanojević iz Sigurne kuće je i da li se nešto menja u svesti žena.
„Pomaci se primećuju, primećuju se i kod žena koje dolaze u Sigurnu kuću, one hoće da promene svoj život, da izađu iz problema koje imaju. Ali one takođe znaju da im za to treba vreme i podrška društva, upravo ovo što sada očekujemo, nažalost, kao posledicu svih ovih događanja, da će se u društvu nešto promeniti u njihovu korist, a ja verujem da hoće“, kaže koordinatorka Sigurne kuće.
Kako saznajemo u Tužilaštvu, od početka godine do 15. maja podneta je 121 krivična prijava za nasilje u porodici. Ali nisu samo one žrtve. Prošle godine policiji je zbog nasilja u porodici prijavljeno 235 muškaraca, ali i 32 žene.
