Premijer Duško Marković, predsednik Skupštine Ivan Brajović i predsednik vladajuće Demokratske partije socijalista Milo Đukanović su samo neka od imena koja se nalaze na „crnoj listi“ Kremlja kojima je zabranjen ulazak u Rusiju, piše podgorička „Pobjeda“.
Pozivajući se na diplomatske izvore, taj podgorički dnevnik piše da su na istoj listi i ministri i poslanici koji su se zalagali za priključenje Crne Gore NATO-u.
Iz Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore je najavljeno da će biti poslata zamolnica Ministarstvu spoljnih poslova Rusije da im se dostavi spisak nepoželjnih osoba kako bi se izbegla situacija koja se desila poslaniku Miodragu Vukoviću.
Međutim, prema informacijama „Pobjede“, Moskva nema obavezu, a ni nameru da obelodani listu nepoželjnih osoba iz Crne Gore.
Izvor „Pobjede“ blizak ruskoj diplomatiji tvrdi da su na „crnoj listi“ svi članovi Vlade, poslanici, njih 46 koji su glasali za Protokol o pristupanju NATO, kao i direktori većih državnih kompanija…
„Spisak sadrži imena najmanje 70 osoba kojeg će se Moskva striktno pridržavati na aerodromskim pasoškim kontrolama. Čak su proveravani i poslanici Demokratskog fronta na svojim putovanjima“, rekao je isti izvor.
Dnevni list „Dan“ objavio je juče da su na „crnoj listi“ i članovi Predsedništva DPS-a, njih 14, što znači i premijer Duško Marković, ministar unutrašnjih poslova Mevludin Nuhodžić, potpredsednik Vlade Milutin Simović.
Informacija „Dana“ potvrđena je i „Pobjedi“ iz diplomatskih izvora.
Osim čelnika i brojnih funkcionera DPS-a, na „crnoj listi“ su i poslanici Socijaldemokratske partije predvođeni Rankom Krivokapićem, bez obzira na to što bojkotuju Parlament, pridružujući se tako i stavovima Demokratskog fronta kojeg podržava zvanična Moskva.
Nepoželjni u Rusiji su, prema saznanjima „Pobjede“, i brojni direktori velikih kompanija u Crnoj Gori za koje se pretpostavlja da su bliski vlasti.
Iz Moskve nije bilo zvaničnih najava ko bi se sve mogao naći na „crnoj listi“, ali je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila da je zabrana ulaska crnogorskim državljanima „recipročna mera“.
„Nije tajna da se Crna Gora od samog početka priključila sankcijama EU, uključujući i personalne. Uvek smo govorili da ostavljamo pravo da preduzimamo recipročne mere, kako je to prihvaćeno u evropskoj praksi“, navela je ranije ona.
Dodala je da će Crnoj Gori biti dato odgovarajuće razjašnjenje.
Sankcije Evropske unije, koje je podržala Crna Gora, uvedene su 2014. godine nakon ruske agresije na Ukrajinu i odnose se na zabranu putovanja i zamrzavanja imovine 149 funkcionera Rusije i Ukrajine sa Krima.
Sankcije su potom proširene nekoliko puta odlukama Evropskog saveta.
