Krizu u EU Prokopijević ilustruje podatkom da je od 1961. do 2015. BDP u EU rastao prosečno 2,7 odsto godišnje, dok je stopa rasta EU od 2009. do 2015. bila tek 0,9 procenata. „Tokom nekoliko proteklih decenija, relativni udeo EU u proizvodu, trgovini i ulaganjima u svetu, praktično se prepolovio“, rekao je Prokopijević.
Ekonomski stručnjak Boris Begović ukazao je da je ključni problem EU — snažno usporavanje ekonomskog rasta koje je uzrokovano usporavanjem produktivnosti.
Sa druge strane, ekonomista Boško Mijatović smatra da je za EU najveći nedostatak to što ne postoji fiskalna unija, što preti da uruši i evro kao valutu, dakle, monetarnu uniju.
Goran Nikolić, organizator skupa, u ime Instituta za evropske studije izložio je ekonomske rezultate EU na početku 2017. koji po njegovom mišljenju mogu da budu ohrabrujući, ali uz opasku da su ti nalazi tek prestigli predkrizni nivo.
„Na primer, BDP je tek za oko četiri procenta veći nego pre deceniju“, ukazao je Nikolić.
