Grupa američkih senatora pripremila je zakon protiv „Rosnjefta“, kojim se sprečava da ruska korporacija dobije kontrolu nad bilo kojom energetskom kompanijom u SAD, saopštio je Rojters, pozivajući se na dokument.
Senatori su zabrinuti zbog mogućnosti da ruski naftni gigant „Rosnjeft“ preuzme američku kompaniju „Sitgo petroleum“, koja ima fabrike za preradu nafte, 50 naftnih platformi, mrežu terminala i devet cevovoda koji prolaze kroz 24 države. Oni se plaše da bi to moglo da predstavlja ozbiljnu pretnju za američku energetsku bezbednost, da utiče na isporuke i cene benzina za američke potrošače i da učini ranjivom ključnu američku infrastrukturu. Američki kongresmeni se brinu da „Rosnjeft“ može da postane druga po veličini inostrana kompanija koja posluje u SAD i da na neki način može da nanese štetu SAD — preko Venecuele.
„Te tri fabrike koje ima kompanija pod kontrolom Venecuele mogu da osiguraju najviše pet odsto isporuka naftnih derivata na tržištu SAD. Druga stvar je što ta kompanija poseduje značajan broj naftovoda u SAD, tj. u njenim rukama se nalaze elementi infrastrukture, neki lučki terminali. Međutim, imajući u vidu situaciju na američkom tržištu, ne može biti govora o nekoj značajnoj kontroli važnih objekata. U celini, udeo te venecuelanske kompanije na američkom tržištu procenio bih na tri-četiri odsto“, prokomentarisao je za Sputnjik Rustam Tankajev, ekspert Unije proizvođača nafte Rusije.
Ruska kompanija još nije preuzela venecuelansku kompaniju, čije akcije su date u zalog za dug od 1,5 milijardi dolara, a s obzirom u kakvoj ekonomskoj krizi se nalazi država, malo je verovatno da će i vratiti dug. Ipak, ekspert smatra da „američke federalne vlasti nikad neće odobriti prelazak te kompanije pod kontrolu ruskog ’Rosnjefta‘.
„Rusija se smatra neprijateljem SAD i nikakva infrastruktura se ne predaje u ruke neprijatelju.“
„Našim kompanijama je teško da posluju na teritoriji SAD. Primer je ’Lukoil‘ koji je davno počeo da širi mrežu na teritoriji SAD i suočio se sa velikim problemima. Deo mreže su prodali, ne znam da li su prodali i ostatak. ’Rosnjeftu‘ apsolutno ne trebaju problemi sa SAD. On ima ogromne planove za širenje tržišta. Ti planovi se veoma uspešno realizuju u Kini, Indiji, Indoneziji, Evropi, gde je na primer u Nemačkoj ’Rosnjeft‘ na trećem mestu među kompanijama isporučiocima nafte na unutrašnjem tržištu“, podseća Tankajev.
„Rosnjeft“ je po proizvodnji nafte prva kompanija u svetu.
„Amerikanci realno ocenjuju položaj ’Rosnjefta‘ kao kompanije broj jedan na svetskom naftnom tržištu zbog čega ga nikad neće pustiti kod sebe. Takvog slona u svoju malu prodavnicu niko ne bi želeo da pusti“, smatra ruski ekspert.
Koliko je stvar ozbiljna pokazuje to što su kanadska kompanija „Kristaleks“ i američka „Konoko Filips“, kojima je Venecuela davno nacionalizovala imovinu, tužile „PDVSA“ zbog ugovora o kreditu sa „Rosnjeft trejdingom". Po mišljenju tužilaca, „PDVSA“ je nameravala da stavi u zalog imovinu svoje kompanije-kćerke „Sitgo holdings“ i iznese dobit u Venecuelu — van jurisdikcije američkog sudskog sistema i kreditora.
Venecueli nema pomoći
Što se tiče same situacije u Venecueli, ona je, blago rečeno, dramatična. Prošlogodišnja inflacija od 750 odsto izgleda pristojno u odnosu na onu koja je čeka ove godine — 2.000 odsto. Sukob Parlamenta, koji kontroliše opozicija, i predsednika doveo je do toga da se na ulice koje su svakodnevno pune nezadovoljnih ljudi izvodi i vojska. Međutim, u takvoj situaciji, koja god partija ili pojedinac da dođe na vlast, ništa ne može da promeni. Problem je u sistemu.
Sve je počelo daleke 1976. godine kada je država nacionalizovala čitav energetski sektor. U to vreme trećinu izvoza su činili poljoprivredni proizvodi, ljudi su bili preduzetnici. Naftni sektor je postao „zlatna koka“ koja puni budžet. Čitava proizvodnja u zemlji je stala i država je počela da živi samo od nafte. Čak ni u modernizaciju naftnih postrojenja nije ulagano. Sve što je prodavano trošeno je na socijalne potrebe, bez investicija u privredu.
Danas, 50 godina kasnije, izvoz nafte čini više od 90 odsto, a izvoz poljoprivrednih proizvoda svega deseti deo izvoza zemlje. Takav sistem je mogao da funkcioniše dok je nafta bila iznad sto dolara za barel, mada i tada sa poteškoćama. Sada, kada se cena crnog zlata koleba oko 50 dolara za barel, bez izgleda za veća poskupljenja, budućnost Venecuele je dosta mračna.
Naravno, sve to koriste SAD koje odavno žele da eliminišu, može se reći, poslednju tačku decenijskog otpora u Latinskoj Americi. Dolazak na mesto državnog sekretara SAD Reksa Tilersona samo će pojačati pritisak. „Ekson mobajl“, čiji je ranije bio predsednik, jedna je od kompanija kojoj je Venecuela nacionalizovala imovinu.
Ako se desi i da opozicija koja kontroliše Parlament preuzme vlast u državi, malo je verovatno da će to pokolebati ruske interese u Venecueli.
„U Venecueli ima veoma mnogo različitih mišljenja i veoma je teško predvideti kakav će tamo rezultat biti. SAD nisu najomiljenije u venecuelanskom društvu. Znam da, verovatno, gledate televiziju i vidite kakve transparente nose. Ne može se reći da su na tim plakatima bili portreti američkih predsednika. Bila su druga lica“, kaže Rustam Tankajev.
Postoji verovatnoća da bi vojska mogla da preuzme vlast u zemlji. Ne bi to bio prvi put da vojna hunta dođe na vlast u latinoameričkim državama.
Što se tiče sudbine ruskih investicija u Venecueli, ne treba sumnjati da će se vlasti voditi pragmatizmom.
„Koliko para, toliko i muzike“, smatra ruski ekspert. Nijedna vlast neće bežati od investicija, posebno ako se njena ekonomija nalazi u tako beznadežnom stanju.
Prošle godine ruski naftni gigant „Rosnjeft“ i nacionalna naftna korporacija Venecuele „PDVSA“ potpisali su četiri sporazuma o strateškom partnerstvu koji je doneo Venecueli 20 milijardi dolara ruskih investicija. U ovom trenutku „Rosnjeft“ učestvuje u nekoliko zajedničkih preduzeća sa „PDVSA“ i eksploatiše sedam naftnih polja, čije se ukupne zalihe nafte procenjuju na više od 20,5 milijardu tona.
Političari Venecuele će sigurno biti pragmatičniji od njihovih američkih kolega koji i dalje žive u vremenu Hladnog rata.
