Još više nezadovoljstva iskazali su evroatlantistički mediji s obeju strana Atlantika, a nezadovoljan je bio i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, pre svega zbog Trampovog stava prema Rusiji. Zašto, ako je već Tramp javno rekao ono što su svi želeli da čuju, da Rusija predstavlja jednu od najvećih pretnji za NATO? Šta se zapravo krije iza njegovih zahteva saveznicima da povećaju izdatke za odbranu na propisana dva odsto BDP-a? I zašto Zigmar Gabrijel, nemački šef diplomatije, kaže da to nije u interesu Nemačke?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Goran Matić, profesor na Fakultetu za međunarodnu politiku i bezbednost, i novinar „Politike“ Bojan Bilbija.
Da li je Trampov dolazak u Brisel, posle njegovog priznanja da „NATO više nije zastareo“, bio dovoljan da bi saveznike učinio sigurnim da će pakt nastaviti da funkcioniše kao i dosad, pre Trampovog dolaska na vlast?
„Tramp je u Briselu više bio zbog lične promocije nego da bi podržao NATO“, kaže Goran Matić. Ipak, dodaje, „on jeste ublažio svoje stavove iz predizborne kampanje, ali on zapravo i nema mnogo prostora za promenu spoljne politike i ranije preuzetih obaveza“.
Na sličan način i „Vašington post“ ocenjuje da je Tramp među ostalim NATO liderima bio samo zato što je morao. Izveštači s lica mesta zabeležili su i da samo on, upadljivo, nije mahao kada su svi drugi lideri mahali pred TV kamerama, da samo on ni sa kim nije ćaskao dok su svi drugi to činili prilikom zajedničkog fotografisanja, ukratko, konstatuje se, Tramp je bio neuporedivo srdačniji i opušteniji u Saudijskoj Arabiji nego sada, u susretu sa svojim NATO i evropskim saveznicima.
„Tramp se u Briselu ponašao kao pitbul-terijer među pudlicama“, opisuje Bojan Bilbija, i objašnjava: „On je pre svega biznismen, koji sve gleda kroz prizmu prihoda i rashoda. U Saudijskoj Arabiji on je ugovorio poslove vredne 350 milijardi dolara, a u Evropi mora da ubeđuje svoje saveznike da u odbranu ulože koliko su i obavezni“.
„Vašington post“, sumirajući rezultate NATO samita, njegov ishod opisuje kao „sramotan“ iz ugla „svih kojima je stalo do američkog liderstva i budućnosti Evrope“, to jest, do očuvanja postojećeg zapadnog poretka. I „Njujork tajms“ konstatuje da je Tramp „raspršio iluzije“ svih koji su očekivali popravljanje odnosa s Evropskom unijom, a Dejvid Frum, viši urednik uglednog magazina „Atlantik“, kaže: „Iz Putinovog ugla, Trampovo ponašanje bukvalno nije moglo da bude savršenije“. Prilično neobične ocene, s obzirom na to da je američki predsednik u Briselu javno proglasio Rusiju za jednu od tri najveće pretnje NATO-u, uz terorizam i migrantsku krizu.
„Sve ove ocene više predstavljaju deo unutrašnjih razračunavanja u Americi nego što daju realnu sliku onoga što se dogodilo u Briselu“, komentariše Goran Matić.
„Tramp ima okvire u kojima se mora kretati, i iz kojih ne sme izlaziti. Ne menja se kurs koji je zauzet pre tri godine, po kome je Ruska Federacija jedan od ključnih protivnika SAD, što počinje da se izražava i u strateškim dokumentima… SAD su jedan od glavnih pokrovitelja NATO-a, i one ga neće raspustiti niti napustiti, jer je veoma koristan upravo interesima SAD, i ekonomskim i političkim.“
Bez obzira na to što je posle sastanka s Trampom Donald Tusk rekao da nije postignut „zajednički stav o Rusiji“, i Bojan Bilbija je uveren da ova neslaganja neće izazvati ozbiljnije posledice.
„Bez NATO-a ne bi bilo toliko proizvodnje i prodaje američkog naoružanja…“, ukazuje „Sputnjikov“ sagovornik. „Da Tramp nije rekao da je Rusija pretnja, postavilo bi se pitanje — ko jeste pretnja, i šta će nam NATO, i zašto bismo kupovali enormne količine naoružanja i povećavali vojne budžete… ako već ne postoji pretnja, i to pretnja koja dovoljno velika da bi pred javnošću opravdala ova izdvajanja. I time se ulazi u začarani krug.“
Lavinu kritika Tramp je izazvao zato što nije eksplicitno izrazio javnu podršku članu 5 NATO pakta, koji govori da će sve članice alijanse braniti onu koja je napadnuta. Kako se ističe, ne samo da su svi želeli da čuju takvu podršku zbog Trampovih ranijih komentara, već je to nešto što je u Briselu izgovarao baš svaki američki predsednik još od Harija Trumana.
„Da bi prihvatio obaveze koje proističu iz člana 5, Tramp traži da se ispune obaveze koje se tiču kupovine američkog oružja“, kaže Goran Matić i navodi da je upravo tu suština zahteva saveznicima da povećaju izdatke za odbranu na propisana dva odsto nacionalnih BDP-a, zahteva kojima je, inače, Tramp u Briselu posvetio četvrtinu svog govora.
S tim u vezi, ukazujući na hronično slab ekonomski razvoj u Evropi, Bojan Bilbija kaže: „To znači da će evropske NATO članice morati da stegnu kaiš u nekim drugim oblastima, kako bi ispunile ovaj zahtev. A pritom svi znaju da im, realno, ne preti nikakva opasnost i ne žele da se naoružavaju oružjem koje im neće ni biti potrebno.“
Da li je zato, kako prenosi „Vašington post“, nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel rekao: „Da budem veoma iskren, to nije u našem interesu“?
„Ankete pokazuju da 54 odsto Nemaca ne želi da brani svoje NATO saveznike, a slični su podaci i u drugim državama alijanse“, kaže Bojan Bilbija, i zaključuje: „Ljudi shvataju da se krize kreiraju veštački, da bi se podsticala svest o navodnoj pretnji s Istoka, a zapravo da bi se podsticao NATO biznis model, ali i ostvarivala politička kontrola Starog kontinenta od strane prekookeanskog brata.“
