Ovo je u razgovoru za Sputnjik poručio Vladislav Dajković, član Izvršnog odbora DEMOSA i aktivista Pokreta za neutralnost, koji se protivi ulasku Crne Gore u NATO. On dodaje da vlast u Podgorici misli da će moći da bude za stolom kad se budu donosile odluke, a Tramp je Markoviću pokazao da ipak neće biti tako i da se zna ko se najviše pita o NATO-u.
Zar ne mislite da bi Tramp tako odgurnuo bilo koga? Dobro, možda ne Vladimira Vladimiroviča… Jeste li sigurni da prvi čovek SAD uopšte zna ko je premijer vaše zemlje?
— Nisam ni ja siguran, ali Vladimir Putin sigurno ne bi dozvolio da bude odgurnut. Ali isto tako ne verujem da bi on odgurnuo bilo koga. To je stvar poštovanja, ali i razumevanje politike.
Opozicija u Crnoj Gori se žali da nema fer izbora, a ipak na njih izlazi. Da li bi mogla da postigne konsenzus oko bojkota kako bi skrenula pažnju međunarodne zajednice, da prekine izborna farsu?
— Opozicija u Crnoj Gori je puna ljudi koji zarad šake dolara prodaju svoje stavove. Bojkot je na snazi od poslednjih parlamentarnih izbora, ali je on nažalost selektivnog karaktera. Na neke lokalne izbore se izađe, na neke ne. Zapravo, opozicija izlazi na izbore tamo gde ima šanse da pobedi. To nije u redu, treba da imamo principijelan stav, dakle, ako se nešto bojkotuje, onda treba da se bojkotuje do kraja. Ovako je pokazatelj međunarodnoj zajednici da stvari funkcionišu. Simuliramo demokratiju, govorimo da su neki izbori slobodni, a neki nisu, što je van pameti. Nažalost, DEMOS je samo jedan od faktora u opoziciji. Da se pita za sve, verovatno ne bi tako bilo.
Pre kampanje za nezavisnu Crnu Goru bili smo svedoci hrvatskog separatizma. Ova dva odvajanja od zajedničke države imaju važnu zajedničku tačku. Sve što je srpsko, nije dobro. Kakav je vaš i stav DEMOS-a kad je reč o diskriminaciji Srba u Crnoj Gori?
— DEMOS na položaj Srba gleda isto kao i ja. Srbi su najdiskriminisaniji narod u Crnoj Gori, apsolutno nemaju nikakava prava. Njihov jezik, jezik kojim ja govorim, srpski jezik je potlačen. Srpska pravoslavna crkva se nalazi u nekoj vrsti egzodusa. Srbi su u katastrofalnom stanju i verujte za to krivim podjednako i crnogorsku i srpsku vlast. Ne konkretno Aleksandra Vučića, zadnjih 20 godina Srbi u Crnoj Gori su poslednja rupa na svirali srpskih vlasti. Svi su u partnerskom odnosu sa Milom Đukanovićem preko Caneta Subotića, pod čijom je kontrolom pola Crne Gore. To što sada grade nekakvu „Srpsku kuću“, daju milione, da li to znači da sva istorija i sve stanje Srba u Crnoj Gori može da stane u jednu kuću. Time se faktički priznaje status manjine, što je van pameti.
Bivši predsednik Crne Gore i nekadašnji premijer SR Jugoslavije Momir Bulatović nedavno je izjavio za Sputnjik da se vraća da se bori protiv novih fašista iz NATO-a. Šta mislite o njegovom povratku iz političke penzije? Da li bi DEMOS podržao Bulatovića kao zajedničkog kandidata opozicije za predsednika Crne Gore.
— Da sam bio u studiju sa Momirom Bulatovićem rekao bi mu: kasno Marko na Kosovo stiže. Pokret za neutralnost se poslednje tri godine muči sa tim NATO pitanjem, bez novca, bez ičije podrške, bez podrške Rusa. Zapravo, naišli smo na najgori pristup u ruskoj ambasadi. Poslali smo mejlove na stotine adresa, verovali ili ne, prva nas je pozvala američka ambasadorka. Rekli su: mi ćemo da vam pomognemo da predstavite ideju, iako se naši stavovi razlikuju. Ruska ambasada nas nije udostojila odgovora.
Zašto vas to toliko čudi, Rusija je zemlja koja ne želi da se meša u unutrašnja pitanja drugih zemalja, to vrlo jasno govori i vrlo jasno pokazuje?
— Pa ne čudi me, ali ako smo, uslovno rečeno, bratski narodi, ako imamo tako isprepletanu istoriju, ako znamo da je Rusija toliko pomogla Crnoj Gori, da je faktički izgradila modernu Crnu Goru, svojom pomoći da je prehranjivala Crnogorce vekovima, očekivali smo možda malo povoljniji odnos. Ne baš da se mešaju, ali da pomognu, ako ne u konkretnom smislu, onda makar da nas čuju, bili smo osuđeni na zid NATO propagande u Crnoj Gori. Inače, Momira Bulatovića ja lično definitivno ne bi podržao. Dosta je izbora između Mila i Momira. On je sigurno pošten, ispravan, ali snosi deo odgovornosti. Bio je u prilici da spreči Đukanovićev enorman rast, mafijaški rat njegovog brata, to nije uradio. Vreme je za nekog mlađeg, ko razume sadašnji duh vremena.
