Američki predsednik Donald Tramp je na samitu NATO-a u Briselu ponovo uvrstio Rusiju među najveće spoljne pretnje toj organizaciji. Kako je rekao, „NATO u budućnosti mora da se fokusira na terorizam i imigracije, kao i na pretnje koje dolaze iz Rusije i sa istočnih i južnih granica NATO-a“.
Sa druge strane, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je da na sastanku sa američkim predsednikom Trampom u Briselu nije postignuta „zajednički stav“ o Rusiji.
Dušan Proroković, profesor geopolitike na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost, za Sputnjik kaže da nije iznenađen što Tramp i Tusk nisu našli zajednički jezik kada je reč o Rusiji, jer je upravo Tusk jedan od evropskih lidera koji vodi najžešću antirusku politiku.
Činjenicu da je Tramp Rusiju apostrofirao kao pretnju NATO-a baš na samitu Alijanse, Proroković ne vidi kao nešto što ima posebnu težinu jer je, kako kaže, reč o taktičkom, a ne strateškom potezu Donalda Trampa, s obzirom na to da su pojedini evropski lideri danas mnogo više antiruski orijentisani od predsednika SAD.
„Oni danas kreiraju antirusku politiku i Tramp to mora uzimati u obzir u kontekstu saradnje sa EU, ali i budućih aktivnosti unutar NATO-a, gde su SAD važne evropske članice, i zato mora svoje izjave da prilagođava. Takođe, ovu izjavu treba tumačiti i sa aspekta unutrašnje američke politike jer smo svedoci da Tramp vodi veliku bitku sa takozvanom ’dubokom državom‘ u SAD i da mora činiti razne ustupke prethodnoj administraciji, koja je i počela ovaj asimetrični rat protiv Rusije koji se vodi raznim sredstvima. Zato američki predsednik Rusiju ne sme da skine sa agende ključnih pretnji SAD“, objašnjava Proroković.
On napominje i da treba imati u vidu činjenicu da je u prethodne tri godine NATO preduzeo niz koraka protiv Rusije.
„Na istočnim granicama Alijanse su locirane četiri brigade, postavljena je nova infrastruktura u Estoniji, razrađivane su razne strategije protiv Rusije, a NATO je dosta investirao u krizu u Ukrajini. To su procesi koji se ne mogu preokrenuti preko noći. Zato očekujem da se dosadašnja NATO politika prema Rusiji po inerciji nastavi, ali važno je da, uprkos ovakvim izjavama Donalda Trampa, neće biti novih impulsa zaoštravanja niti pojačavanja te politike ili njenog prerastanja u nešto još žešće i beskompromisnije“, smatra Proroković.
Sličnog stave je i ruski politikolog Vladimir Šapovalov, koji kaže da nije iznenađen istupom američkog predsednika, ali dodaje da ima utisak da Tramp u Briselu i nije baš imao mnogo izbora.
„Nažalost, u ovoj izjavi Donalda Trampa nema ništa čudno i ona se sjajno uklapa u opšti format retorike koja opstaje u Vašingtonu i nakon dolaska novog predsednika u Belu kuću. Takođe, moramo da shvatimo da u kontekstu beskompromisne kampanje koja se vodi protiv Trampa u samoj Americi, on svakako sada nije u poziciji da Rusiji ’izjavljuje ljubav‘. Ova izjava je zapravo ogledalo rusko-američkih odnosa u ovom trenutku, ali i odnosa Zapada, sveukupno gledano, prema Rusiji. Moskva bi bez sumnje želela da se klima u njenim odnosima s Vašingtonom popravi, ali moramo da prihvatimo i činjenicu da u ovom trenutku na Zapadu u celini, na čelu sa Sjedinjenim Državama, vlada prilično negativno raspoloženje kad je u pitanju razvoj dijaloga sa Rusijom“, kaže Šapovalov za Sputnjik.
Prema rečima Dušana Prorokovića, američki lider će nastaviti da učvršćuje postojeće i gradi nove odnose sa evropskim liderima, a pokušaće da nađe i balans na unutrašnjoj političkoj sceni SAD. S tim u vezi, sukobljavanja NATO-a i Rusije će biti i dalje, ali će ono biti vrlo niskog intenziteta, a susreti između zvaničnika Moskve i Vašingtona će se nastaviti.
„Bez obzira na to što neće dolaziti do nekih dogovora po određenim pitanjima ti susreti su dobri jer će se tako sprečiti eskalacija krize i verovatno će se otvoriti manevarski prostor za neke dogovore u narednim godinama“, veruje Proroković.
