Kako piše list „Sidsvenskan“, vojne snage treba da izvedu kontranapad na „protivnika“ i da ga parališu borbom. Prema zapisniku koji prati vežbe, u južnoj provinciji Skoni izbio je „lokalni rat“. Švedska se našla u teškom položaju, ali na put „stranom agresoru“ stale su kopnene snage — tri hiljade vojnika i oficira iz cele zemlje, koji su prebačeni na front.
„Ovde nema šta da se krije — napada Rusija“, objasnio je predsednik Komiteta za odbranu Parlamenta Švedske Alan Vidman.
Pretpostavlja se da će tokom osmodnevnih manevara „Prolećna vatra 17“, koji će početi već sledeće sedmice, oružane snage Švedske „povećati operativni potencijal“ i učiti da deluju u sastavu brigada — borbenih jedinica od po četiri hiljade ljudi, u čijem su sastavu muškarci i žene.
Te vežbe prethode velikim jesenjim vojnim vežbama u Baltičkom regionu pod nazivom „Aurora 17“, u kojima će učestvovati ne samo Švedska i Finska, nego i članice NATO-a: SAD, Francuska, Estonija, Danska i Norveška.
Prema mišljenju švedskog ministra odbrane Petera Hulkvista, „Aurora 17“ će pokazati da su švedske oružane snage spremne da odbiju bilo koju invaziju.
„Upravo takav signal i želimo da pošaljemo“, potvrdio je Alan Vidman.
On je negirao kritiku Partije levih i „Feminističke inicijative“ da „Aurora 17“ provocira Rusiju.
„Sa moje tačke gledišta, Rusi veoma poštuju vojnu snagu. Država koja je u vojnom smislu slaba samo izaziva prezir kod njih“, smatra Vidman.
Učesnici „Aurore 17“ doprineće „očuvanju vojne ravnoteže u Baltičkom moru“, pošto Rusija neće uspeti da pogura unapred svoje položaje, kao što je to bilo na Krimu i u Ukrajini“, smatra list. To će biti „demonstracija sile“ koja će sprečiti Rusiju da osvoji ostrvo Gotland koje ponekad nazivaju „najvećim nepotopljivim nosačem aviona u Severnoj Evropi“.
Alan Vidman je delimično u pravu: serija vežbi švedske armije zabavlja Rusiju kao besplatna pozorišna predstava i navodi na razmišljanje, sa naravoučenijem.
Kao prvo, niko ne zna šta je švedska armija, sa koje strane ona puca automatskim puškama i šta uopšte ume. Poslednji put su Šveđani ratovali sa Rusijom u vreme Napoleona, kada je korpus kneza Bagrationa, ne naišavši na otpor, prešao Botnički zaliv po ledu i osvojio Stokholm.
Od tog trenutka prošlo je mnogo vremena, te je interesantno, čisto iz radoznalosti, pogledati šta to švedska vojska ume. Da li su živi i zdravi, da li im je hladno? Da li im neko sipa kafu u pauzama?
Praktično gledano, izvođenje vežbi na ostrvu Gotland i u Skonu, najjužnija provincija sa blagom klimom, koja je najkasnije ušla u sastav kraljevstva, a lokalni stanovnici „nisu baš sasvim Šveđani“, kao i slanje transportnih aviona u goste baltičkim susedima znači odavati sve svoje šifre, frekvencije razgovora, pozivne brojeve, kao i karakteristike PVO-a i sistema obalske odbrane.
Ruskim stručnjacima u Kalinjingradskoj i Lenjingradskoj oblasti čak neće morati ni da se pomere sa stolice kako bi sakupili sve te informacije koja će im biti ponuđene na tacni.
Kao drugo, biće interesantno videti kako švedski vikinzi uz pomoć samo jedne brigade planiraju da izvedu kontranapad na neprijateljski desant u Skonu. Kao treće, shodno planovima, kontranapad će izvoditi specijalno obučeni rendžeri, a ne tenkovska brigada.
A kao četvrto, biće interesantno pogledati i američke savetnike koji će ovoj srednjevekovnoj predstavi dati impuls današnjice. NATO komanda još nije dobila od Stokholma saglasnost da se objedine sistemi komunikacije, s obzirom da Šveđani i dalje imaju izolacioni pogled koji koči agresivni koncept obuzdavanja Rusije.
