Međutim, zapadni mediji pišu da je Donald Tramp spremio „iznenađenje“ naftašima i da namerava da naglo poveća rasprodaju nafte iz strateških rezervi SAD, što bi, prema mišljenju nekih analitičara, moglo da poljulja svetsko tržište i obori cene „crnog zlata“.
Trenutno se obimi tih rezervi procenjuju na 688 miliona barela. Prema zamisli američke administracije, na tržište bi trebalo plasirati oko polovine tog obima.
Podsećanja radi, stvaranje strateških naftnih rezervi SAD počelo je sedamdesetih godina prošlog veka, nakon što je arapski embargo na proizvodnju nafte izazvao strahove o dugoročnim potresima cena energenata koji bi naškodili SAD. Takva odluka OPEK-a je usledila nakon što je Amerika pružila podršku Izraelu na Bliskom istoku. Cilj stvaranja rezervi je bilo obezbeđivanje postojanja zemlje 90 dana u uslovima potpunog prestanka uvoza „crnog zlata“.
Sama ideja postepene rasprodaje dela rezervi nije nova. U skladu sa zakonom usvojenim prošle godine, do 2025. treba da bude prodato 190 miliona barela, što iznosi 28 odsto od ukupnog obima rezervi. Prvih 15 miliona barela je već zimus rasprodato, ali to nije izazvalo neke potrese na tržištu i nije posebno uticalo na pad cena nafte.
Međutim, novi šok za tržište izazvala je Trampova odluka da faktički udvostruči te obime, počev od 2018. godine. Pretpostavlja se da će se nafta prodavati iz šest skladišta u Teksasu u Luizijani, a za tu naftu Amerikanci planiraju da dobiju više od 16,5 milijardi dolara.
Ruski analitičari, međutim, smatraju da je rasprodaja nafte iz strateških rezervi krajnje razuman potez za SAD i da se to neće značajnije odraziti na tržište i cene nafte.
„Mislim da taj potez neće oboriti cene na tržištu. Meni je u principu zabavno da slušam eksperte koji se toga pribojavaju. Hajde da krenemo od toga da se ta prodaja već obavlja. U decembru prošle godine, Kongres je odobrio da se proda nafta u vrednosti od dve milijarde dolara iz tih strateških zaliha, a skoro 16 miliona barela je već prodato u januaru i februaru. Nije došlo do kolapsa na tržištu. Ali, s druge strane, strateški je to pravilna odluka. Americi nisu potrebne te rezerve, može da ih prodaje normalno. Kao drugo, treba videti u kakvom je stanju ta nafta i zašto su prodali tih 16 miliona barela? Odgovor na to pitanje je jednostavan — zato što je bila neophodna rekonstrukcija skladišta. Nafta se tamo nalazila u bivšim rudnicima soli. Naftu su tu skladištili, i nisu je dirali oko 40 godina, još od osamdesetih. U principu, deo te nafte je mogao da se odlije, iscuri, a i voda je mogla tu da uđe. Ne znam sve detalje, ali s obzirom na to da je bila potrebna rekonstrukcija, mislim da tamo nešto nije uredu. Pretpostavimo da će oni u narednih 10 godina prodavati te zalihe. To je oko 95 hiljada barela dnevno, što je sitnica u poređenju sa količinom nafte koju Amerika proizvodi i prodaje dnevno. U svakom slučaju, to neće ozbiljno uticati na svetsko tržište. Oko nafte se vodi informacioni rat, i sve je više onih koji spekulacijama utiču na tržište“, kaže za Sputnjik Aleksandar Huršudov, stručnjak za energetiku.
Analitičar smatra da Tramp ne vrši pritisak na zemlje-članice OPEK-a, a takođe ističe i da „niske cene nafte ne idu naruku SAD“.
„Mislim da Tramp ne vrši pritisak na OPEK. On nije baš zainteresovan za niske cene, jer mnogi naftaši lobiraju za njega. Pogledajte šta on radi — otvoren je nacionalni rezervat na Aljasci za proizvodnju nafte. To govori o tome da on pokušava da svojim naftašima pruži više prostora za manevrisanje, za rad. A o kakvom prostoru govorimo ako cena nafte bude padala?! Zato ne mislim da postoji bilo kakav konkretan pritisak na zemlje proizvođače nafte od strane Trampa. Pre svega, njega interesuju politička pitanja na Bliskom istoku, politika ratova Izraela. Ta pitanja su daleko ozbiljnija“, zaključio je Huršudov.
Druga aktuelna pitanja su i da li će OPEK produžiti dogovor o smanjenju proizvodnje nafte, postignut krajem prošle godine i kako će se to odraziti na svetske cene nafte?
Britanski analitičari smatraju da OPEK nema drugih varijanti, osim da obnovi sporazum, s obzirom na to da su cene nafte na svetskom tržištu krajnje nestabilne i polako padaju, čim se pojavi informacija o povećanju zaliha nafte u SAD. To govori o tome da potražnja za naftom nije velika i da se cena na nivou od oko 50 dolara može zadržati samo ako se dogovor o regulisanju proizvodnje u Beču postigne.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, u prvoj polovini 2017. godine smanjenje proizvodnje nafte ispunjeno je za 90 odsto. Prema procenama ruskog Ministarstva energetike, na tržištu je postojao višak nafte u iznosu 1,7 miliona barela, a tog viška više nema na tržištu, i to je doprinelo stabilizaciji cena nafte.
Prema mišljenju analitičara, sada se mnoge zemlje OPEK-a suočavaju sa ekonomskim teškoćama, posebno u planu državnog budžeta, i zbog toga su izvoznici nafte namereni da produže sporazum, bez obzira na neke nesuglasice u kartelu.
Podsećanja radi, u novembru 2016. članice OPEK-a postigle su sporazum o smanjenju proizvodnje nafte za 1,2 miliona barela dnevno u prvoj polovini 2017. godine da bi se povećale globalne cene nafte, a taj sporazum predviđa mogućnost produženja.
Rusija je zajedno sa nizom zemalja koje nisu članice OPEK-a podržala sporazum o zamrzavanju i smanjila je proizvodnju nafte za 300 hiljada barela dnevno.
