Iako za američki narod spoljna politika nikad nije bila naročito važna, za predsednike jeste. Prilično ograničeni na unutrašnjem planu, američki predsednici u spoljnoj politici imaju velika ovlašćenja. Donald Tramp to odlično zna, i zato, posle niza neuspeha i prave harange koju doživljava na unutrašnjem planu, sa kojom, koliko vidimo, ne ume da izađe na kraj, kreće u trijumfalnu, mirotvoračku posetu — celom svetu. Da popravi ono što su njegovi prethodnici, pa i on sam, uspeli da pokvare.
Prva na redu bila je Saudijska Arabija, tradicionalni saradnik Sjedinjenih Država, ali i najveći finansijer islamskih ekstremističkih pokreta. Dolazeći na vlast, Tramp ih je u više navrata etiketirao kao glavne neprijatelje, a ne jednom čak i kao krivce za rušenje Kula bliznakinja. Ipak, arapsko-islamsko-američkom samitu, organizovanom u njegovu čast, prisustvovalo je čak 55 zemalja. Nikad se nije dogodilo da jedan predsednik za tako kratko vreme upozna toliko lidera. Dočekan je kraljevski i napravio je kraljevski posao — trgovinski sporazum vredan 350 milijardi dolara. Najvećim snabdevačima terorista oružjem — prodao je oružje. Da imaju čime da naoružavaju DAEŠ.
Svestan da će teško biti oprošteni Irak, Libija, izdaja Mubaraka i čerečenje Sadama, pokušao je da sa palestinskim liderom Abasom i premijerom Izraela Netanijahuom ponovo pokrene pregovore o miru plašeći i jedne i druge opasnošću od Irana. Baš strahom od Irana motivisao je i lidere arapsko-islamskog samita da pojačaju izolaciju ove zemlje koja, kaže, „pali vatru terora i sektaških konflikata“. Uz to ih je ubedio da formiraju armiju od 34 hiljade ljudi koji će se boriti protiv ekstremizma u Iraku i Siriji.
Na svom trijumfalnom putu igrao je tradicionalni arapski ples s mačem, molio se na Zidu plača u Jerusalimu, i mada mu je, kažu, bilo nelagodno dok se vozio liftom, pomirio se sa papom.
Čeka ga još tridesetak evropskih lidera na samitima NATO-a i G7. Sve njih je tokom predizborne kampanje podvrgavao kritici, doduše manje zbog ideološke, a više zbog trgovačke logike — svetska velesila, na čijem je čelu, ne želi da finansira zajedničke troškove.
A čeka ga i drugi glavni američki problem — Putin. Iako ruski lider neće prisustvovati sastanku G7 u Italiji, pitanje Rusije će i te kako interesovati članice kluba najjačih ekonomija sveta. Ili bar dve učesnice — Italiju, čiji se predsednik nedavno vratio iz Moskve, kažu sa Putinovom porukom, i Japan, kome je do zbližavanja sa Moskvom veoma stalo. Ništa manje nisu zainteresovane ni ostale članice koje trpe velike gubitke zbog ruskih sankcija.
I da sve bude još intrigantnije, konspirolozi najavljuju i mogućnost prvog susreta Putina i Trampa. Iako se njihove posete ne poklapaju, negde se geografski — približavaju. Ako se Tramp zadrži dan duže, a Putin krene u Pariz dan ranije, eto mogućnosti i da se pogledaju u oči. Ko zna, možda će rešiti problem uticaja ruskih hakera koje „lično Putin organizuje“, na sve oblasti života u Americi, pa čak i u Evropi, ili će opet neko od njih pokazati da ima — dušu. Naravno ovakav scenario u domenu je fantastike, ali, reč je o Trampu, a tu je sve moguće.
Sve u svemu, kako je krenulo, „nepredvidivi“ Tramp će, baveći se spoljnom politikom, dokazati da nije ni šarlatan ni diletant. A odnosi Amerike sa svetom, na novim osnovama, bili su i ostaju njegovi ciljevi. Pa šta ako je ta osnova trgovina, zar na ekonomiji ne počiva svet?
Tramp je, očigledno, izašao iz Bele kuće sa glavnim ciljem — da se u nju vrati.
Gosti emisije su Vladislav Jovanović, penzionisani srpski diplomata i bivši šef diplomatije i Jakša Šćekić, dugogodišnji novinar i producent agencije Rojters.
Emisiju uređivala i vodila Ljubinka Milinčić.
Pratite nas na Tviteru i prvi saznajte ono što drugi prećutkuju.
